„Visoki kineski funkcioneri u Ujedinjenim nacijama mogu se izbrojati na prste jedne ruke. Vodeći položaji ipak ne fale.“ Godina je 2005. Van Đindžang, kineski diplomata koji je danas u penziji i dugogodišnji sekretar komiteta za sankcije za Irak, u medijima se žali na svoju državu. Malu četu službenika koje je Peking poslao u Njujork u suštini čine prevodioci i urednici. Nelingvisti „su rasuti po različitim tehničkim ili opštim službama“. Prema njemu, od osam uprava Sekretarijata UN, samo Odeljenje za organizovanje Generalne skupštine i konferencija koje je zaduženo za rukovođenje velikim sastancima, ponekad je prepušteno nekom kineskom službeniku koji može da dospe na nivo zamenika generalnog sekretara. Kinezi imaju utisak da su tamo deveta rupa na svirali.
Petnaest godina kasnije, slika se primetno promenila. Više njih zauzima rukovodeće pozicije, kao na primer pri Međunarodnom sudu pravde (MSP) ili pri Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (International Telecommunication Union, ITU) (pročitati okvir). Neki uznemireni komentatori procenjuju da bi retko koja država stekla toliko uticaja u tako malo vremena. To je kao kad bi se dan posle dugog opijanja i slavljenja „kraja priče“ Zapad probudio mamuran u 2020. godini i shvatio da je na stolu Ujedinjenih nacija Kina spremila doručak.
Podzastupljena u mašineriji UN
Međutim, prikupljanje svedočanstava o posledicama te evolucije je nelagodno. Službenici UN su nepoverljivi jer su ugovorno vezani za diskrecionu dužnost čije kršenje može da ih košta posla. Diplomate, koji s druge strane nemaju čega da se plaše osim kineskog gneva, podjednako su nepoverljivi. Svi ili skoro svi traže da ostanu anonimni. „Kina zapisuje svoje delo u vremenu, na veoma organizovan i sistematičan način, komentariše P. F., francuski diplomata u Njujorku. Planiranje je način funkcionisanja u kineskom društvu i to se vidi u njenom pristupu na međunarodnom nivou.“
Nakon što je postala članica Ujedinjenih nacija 1971. godine, kada je zamenila Tajvan, Narodna Republika Kina je dugo ostajala po strani, uprkos svom statusu stalnog člana Saveta bezbednosti UN. Biće potrebno sačekati 2003. godinu da sa Ši Đujungom dobije predsedavanje Međunarodnom sudu pravde. Mašina se potom zanela. Margaret Čan iz Hongkonga 2007. godine preuzima rukovodstvo nad prvom specijalizovanom agencijom UN, a to je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Reč je o uticajnoj poziciji koja će konkretno dozvoliti zvanično priznanje tradicionalne kineske medicine 2019. godine, dve godine nakon kraja njenog mandata. Za vreme njenog mandata, Tajvan je integrisan kao posmatrač na generalnim skupštinama SZO pre nego što je isključen pod pritiskom Kineza nakon što je na ostrvu izabrana Caj Ingven, predsednica Demokratske progresivne (i separatističke) partije 2016. godine.
Ša Cukan je takođe 2007. godine došao na čelo važnog Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja (UN DESA), skup sedamnaest Ciljeva održivog razvoja koje je zvanično usvojila Generalna skupština 2015. godine. Te godine je, bez privlačenja previše pažnje, Kina već kontrolisala četiri specijalizovane agencije. To je slučaj i danas, s tim da se perspektiva promenila, a uznemirenost raste.
Ipak, koliko god to čudno delovalo, brojevi pokazuju da je Kina uglavnom podzastupljena u mašineriji organizacije jer su 2018. godine, od 37.505 zaposlenih jedinog Generalnog sekretarijata (mirovne operacije UN se ne računaju), svega 546 bili kineski službenici, od kojih su mnogobrojni prevodioci (132) jer je mandarinski jedan od šest zvaničnih jezika UN. Kina se nalazila iza Indije (571), Iraka (558) i Ujedinjenog Kraljevstva (839). Bila je veoma daleko od Francuske (1.476) ili SAD (2.531). Istina, uzevši u obzir sve sektore i odeljenja UN zajedno (izuzev mirovnih operacija), broj Kineza je porastao između 2009. i 2019. godine dok se broj Amerikanaca smanjio, a hijerarhija nije promenila. Kina čini 1,2% ukupne radne snage (naspram 1% deset godina ranije) dok SAD čini 5% (naspram 5,8%). Teško je tvrditi da je osvojila organizaciju.
„Za razliku od nekih država čije je prisustvo istovremeno veoma veliko i veoma razređeno, Kinezi se koncentrišu na određene uprave“, objašnjava P. F., „poput osnovnih poslova koji nisu nužno uvek visokog nivoa, ali koji imaju propisanu dimenziju ili koji su odlučujući u funkcionisanju administracije. Oni veoma dobro znaju da ih prepoznaju.“ Uzmimo za tip primera Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja. Kao deo Sekretarijata, ono čini kineski feud već više od trinaest godina sa tri sukcesivna rukovodioca. Mada nepoznato, ovo odeljenje je ipak glavni autor čitave literature UN. Njegovi izveštaji i preporuke služe kao osnova za pregovore i radove komisija Generalne skupštine kao i Ekonomskog i socijalnog saveta (ECOSOC), konsultativnog organa UN. Njegove godišnje publikacije o ciljevima održivog razvoja ili njegove „Perspektive svetske ekonomije“ su široko preuzete u svetu, van hodnika UN.
„Najveći deo odluka i koraka koje preuzimaju ti entiteti (Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja) idu direktno u pravcu interesa Kine ili im se u svakom slučaju ne suprotstavljaju“, nastavlja diplomata. „To je strategija pozicioniranja koja se takođe koncentriše na tekstove. Rešenje o određenom predmetu koji koristi jezičke elemente jednog teksta će sudski imati uticaja na način na koji će države biti primorane i na konstituisanje narednih standarda.“ Među tekstovima koje je objavilo ovo odeljenje može se naći, naravno pohvaljen „Kineski model ekonomskog uspeha “ ili videti „Pojas i put“ (Belt and Road Initiative, BRI), veliki projekat Pekinga koji je predstavljen kao vid „saradnje za održivi razvoj “.
Kina krišom pokušava da kontroliše svoju sliku zahvaljujući dotaciji, ili barem kontroli diskursa. Na taj način „njena sposobnost da uđe u okvir opštih ciljeva kao što su ciljevi održivog razvoja zapravo nikada nije dovedena u pitanje“, ljutito komentariše naš sagovornik, „dok se ne može reći da kineska industrija najmanje zagađuje niti da su zalaganja Si Đinpinga po pitanju životne sredine bila samo gluma. Ipak, Kina se svuda pominje kao veliki branitelj životne sredine, biodiverziteta itd. U pogledu govora i slike, efekat je ubedljiv“.
Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja je strateški, pod svojim uslovima, „jedna od ulaznih tačaka nevladinih organizacija koje traže savetodavni status od EKOSOC. Podržavajući Komitet nevladinih organizacija, to odeljenje ih na najbolji način vodi ka tome da doprinesu radu Saveta “. A pošto pitanja u vezi s autohtonim narodima takođe čine deo odgovornosti Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja, njegovo kinesko rukovodstvo sedi u prvom redu kada se pojavi nepoželjni tibetanski ili ujgurski aktivizam...
Tako se 2017. godine Vu Hungbo, tada zamenik generalnog sekretara, istakao igrajući na kartu (…)
