Nastupio je suzni čas u Sjedinjenim Državama. Naše sudije plaču. Naši televizijski komentatori plaču. Pristalice pobeđenog predsedničkog kandidata plaču. Pristalice predsednika pobednika plaču. Ljudi pišu o suznim ekstazama koje im je pokrenuo ovaj ili onaj vođa. Suze su stvar moralnog ponosa.
A istovremeno je tu i pitanje stida. Osobe koje plaču su slabići, takođe smatraju Amerikanci, i ova hrabra nacija pionira i preduzetnika s gnušanjem se kloni takve infantilnosti. Video-snimci demokrata koji prolivaju vrele suze u izbornoj noći 2016. godine, nakon poraza Hilari Klinton, umnožavali su se na Jutjubu narednih meseci, na ogromno zadovoljstvo republikanaca, koji su uživali gledajući ove fino odgojene idealiste s diplomama, tako brutalno primorane da progutaju svoje ambicije. „Progresivne suze“ su, logično, postale jedan od popularnih mimova tokom Trampovih godina. „Ponovo rasplačite liberale“ (Make liberals cry again) — mogli smo da pročitamo na mnogim transparentima i plakatima 2020. godine, kojima su mahale pristalice odlazećeg predsednika. Postoji čak i brend proizvoda za čišćenje oružja pod nazivom Liberal Tears, preuzetim iz fraze: „Podmazujem puške liberalnim suzama“ (I lube my rifles with liberal tears).
Po svom običaju, demokrate su na ovaj talas sarkazma odgovorile time što su ga teoretizovale i proglasile potvrdom o nedostatku karaktera kod konzervativaca. „Izraz ’rasplačite ih’ postaje upravo govor moći“, objašnjava nam Monika Hes u Vašington postu, 5. novembra. „Jaki ljudi ponižavaju one koje smatraju slabima, zato što ih to zabavlja i zato što to mogu sebi da priušte.“ Ovo je čudna izjava s obzirom na to da dolazi iz novina u vlasništvu gospodina Džefa Bezosa, najbogatijeg čoveka na svetu, i da brani političku stranku koja, daleko od bivanja „slabom“, nalazi vremena da razbešnjuje svoje protivnike i ubira značajne sume novca tokom predizbornih kampanja — daleko više od okrutnih republikanaca.
Ismevanje nesreće suprotnog tabora, apsolutno obostran hobi
Još bolji primer, deset dana nakon objavljivanja ove kolumne, Vašington post je na svojoj naslovnoj strani objavio karikaturu koja Donalda Trampa prikazuje kao veliku bebu koja besni zbog svog poraza od Džozefa Bajdena. Ovim list nehajno protivreči sopstvenoj kolumnistkinji, otkrivajući da je ismevanje nesreće suprotnog tabora apsolutno obostran hobi. Tako se 2012. godine na internetu nakratko pojavila veb-stranica pod nazivom „Belci oplakuju [Mita] Romnija“): posetioci stranice su pozvani da se smeju slikama republikanaca utučenih nakon poraza njihovog kandidata od Baraka Obame.
U stvari, svaka strana voli da se sprda sa gubitnikom, dok sopstvene suze smatra plemenitim i pravednim, izrazom iskrenih političkih osećanja i dokazom filozofske vrline. Tako je, recimo, Tramp tokom svojih skupova ponekad pričao priču o radnicima (bilo iz rudarske ili (…)
