Januar 2021

Javnost ne treba da bude poverljiva već uvek nepoverljiva. Ona mora terati donosioce odluka ili one koji pretenduju da to postanu da ju ubeđuju čak i u ono što je samoevidentno. Ono što treba društvu u Srbiji, nije da poveruje predstavnicima opozicije ili vlasti, potrebno mu je da poveruje sebi da je javni angažman svrsishodan i da je informisana participacija u diskusijama od javnog značaja vrlina→

Evropska unija namerava da kazni rastuću ekspanzionističku politiku Turske, koja u Grčkoj priziva u sećanje minule sukobe. Grčko-turska granica — linija razdvajanja, ali i razmene između Istoka i Zapada — zagušena je još od izbijanja zdravstvene krize. I pored toga, od Megistija, preko Lezbosa, do Trakije, ove dve zemlje dele mnogo toga zajedničkog, mimo ovog razgraničenja koje se s vremenom pomeralo, a da retko kad nije propuštalo vodu→

„Ludilo“, „greška“, „blef“… Od referenduma 2016. godine, Bregzit se često predstavlja kao plod nesrećnog spleta okolnosti. Ipak, on savršeno odgovara željama jedne sve snažnije struje u svetu finansija kojoj evropski propisi — koji ipak nastoje da ograniče najmoćnije — još uvek previše smetaju→

Poduhvat ponovnog pisanja istorije, započet po okončanju Hladnog rata, nastavlja se i danas. U Nemačkoj, uticajna intelektualna struja pripisuje umnožavanje antisemitskih izgreda postojanju Nemačke Demokratske Republike (DDR), one druge, komunističke Nemačke, nestale 1990. Ovo je teška ironija, kad se u obzir uzme dugogodišnja popustljivost Zapadne Nemačke spram nekadašnjih nacista→

Jedina zemlja Evropske unije suprotstavljena postizanju karbonske neutralnosti do 2050, Poljska je ipak prošlog septembra obećala da će prekinuti korišćenje uglja do 2049. godine. Ovu zavisnost od uglja bolje objašnjavaju strukturiranje poljske ekonomije i reforme koje se sprovode od 1989. godine, nego slabija briga za klimatske promene u poređenju s drugim zemljama→

Posle dugog odsustva, Rusija ponovo širi svoj uticaj u Africi, ako je suditi prema pružanju podrške vojsci Centralnoafričke Republike. Iako je Pariz ocenio da je reč o podmuklom manevru, ovaj povratak nije ništa drugo do trivijalizacija ruske moći. Tačno je da je nekada Moskva podržavala dekolonizaciju, no danas je zanimaju samo trgovinski odnosi i učvršćivanje bezbednosnih partnerstava→