Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

HIRAK PROŠLOG DOBA

Alžirski ustanak iz decembra 1960. godine

Nakon šest godina rata, muslimansko stanovništvo alžirskih gradova izašlo je na ulice zahtevajući nezavisnost. Mirne demonstracije iz decembra 1960. godine iznenadile su kako francuske kolonijalne vlasti, tako i Narodnooslobodilački front (FLN). Uprkos represiji, pokret je osujetio pokušaje generala De Gola da nametne političko rešenje koje bi išlo na štetu nacionalista

Masovne demonstracije koje su prodrmale Alžir između februara 2019. i marta 2020. godine — nakon čega su utihnule zbog pandemije kovida-19 — podsećaju na događaj u istoj meri značajan koliko i zaboravljen. Pre tačno šezdeset godina, na sveopšte iznenađenje, i nakon što je zvanični Pariz objavio da je definitivno slomio Narodnooslobodilačku vojsku (ALN), vojno krilo Narodnooslobodilačkog fronta (FLN), kolonizovani narod je u hiljadama izašao na ulice gradova i zatražio nezavisnost. Jedanaestog decembra 1960. godine, rizikujući svoje živote, žitelji i žiteljke slamova i najbednijih kvartova slili su se u evropske delove gradova u kolonama koje su često uključivale stare, kao i nemali broj žena i dece. Njihov protest izazvao je surovu represiju koju francuska država od tada nastoji da zataška. Međutim, on je uspeo da slomi kolonijalni poredak i dovede do nezavisnosti, samim time ilustrujući presudnu ulogu koju su široke narodne klase odigrale u alžirskom oslobođenju.

Ustanak je izbio tokom De Golove posete Alžiru koja je za cilj imala promovisanje generalovog programa „trećeg puta“. Kao i u slučaju petnaestak podsaharskih zemalja koje su nedugo pre toga stekle nezavisnost, preferirana strategija francuskog šefa države bilo je ustoličavanje vazalne vlasti koja bi branila političke i ekonomske interese Francuske. Protiv ovog projekta, nazvanog „Alžirski Alžir“, usmerile su se neretko nasilne demonstracije, koje su u periodu od tri nedelje izbijale duž generalove maršrute, ali i u ostatku države. De Gol, primoran da zaobiđe velike gradove, naposletku je prekratio svoju posetu i pristao da pregovara sa FLN-om.

Turneja francuskog predsednika poklopila se sa izglasavanjem Deklaracije Ujedinjenih nacija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima u Generalnoj skupštini te organizacije, 14. decembra 1960. godine, kao i sa diskusijom na temu „alžirskog pitanja“ koja se u njoj vodila pet dana kasnije. Ustanak je izbio pred očima novinara iz celog sveta i direktno je odjeknuo i u Njujorku. Za francusku državu više nije bilo moguće da se pretvara da uživa podršku većine naroda Alžira u borbi protiv „terorističke“ manjine. Deklaracija je usvojena, kao i rezolucija kojom je prepoznato „pravo na samoopredeljenje kao osnova za rešavanje alžirskog problema“.

Samoupravljanje širokih narodnih klasa

Od 9. decembra u Ajn Temušentu i Tlemcenu, i od 10. decembra u Oranu i gradu Alžiru, krenule su demonstracije protiv nasilja Evropljana koji su napadali lokalni živalj na ulicama i tražili da se krene u pohod na arapske kvartove. Ekstremisti koji su odbijali bilo kakvu mogućnost alžirske nezavisnosti, okupljeni u Frontu za francuski Alžir (FAF), počeli su sa pripremama za državni udar i uvođenje svojevrsnog aparthejda. Njihovo nasilje dovelo je do reakcije i kolektivne samoodbrane u segregiranim kvartovima. U nekoliko velikih gradova, prve iskre brzo su se razgorele u ogromne požare koji su nagnali Evropljane u beg i potom zahvatili zabranjene centre gradova, dovevši do sukoba sa policijom, vojskom i FAF-ovim komandosima. Narod je pregazio policijske barikade jujukujući, pevajući i uzvikujući ili noseći transparente sa sloganima poput „Muslimanski Alžir!“ i „Pregovori sa FLN-om!“. Zastave Alžira zavijorile su se u velikom broju prvi put.

Jedanaestog decembra 1960. godine u kvartu Belkur grada Alžira, više od deset hiljada Alžiraca i Alžirki zauzelo je ulice uprkos surovoj represiji. Tog popodneva De Gol je ovlastio vojsku da otvori vatru. Francuske trupe zapucale su u nekoliko kvartova glavnog grada i, zatim, u više gradova širom zemlje. Francuska država zvanično je navela broj od 112 mrtvih u gradu Alžiru između 9. i 16. decembra; apsolutno sve žrtve bile su nenaoružani civili. Istražujući ove događaje otkrili smo da su policija, vojska i francuski civili ubili najmanje 260 Alžiraca i Alžirki u periodu između sukoba 9. decembra 1960. u Ajn Temušentu i onih u Tijaretu, 6. januara 1961.

Ovi protesti razorili su mit o odlučujućoj prirodi bitke za Alžir (1957—1958) i „kraju FLN-a“. „Za stručnjake za subverzivno ratovanje i ’silovanje mase’ ovo je (...)

Obim celog teksta : 2 069 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Matju Rigust

je istraživač i pisac knjige Un seul héros, le peuple. La contre-insurrection mise en échec par les soulèvements algériens de décembre 1960, Premiers Matins de novembre Éditions, Pariz, 2020.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst