Sa tamnim šeširom na glavi, Sirus Ngo’o napušta svoj dom i odlazi u Autonomnu luku u Duali, državnu kompaniju kojom rukovodi. Prvog januara 2020. godine, nalazi zaposlene okupljene na keju. To je poseban dan, ne samo zato što je prvi u godini, već i zato što njihova kompanija, koja rukovodi glavnom lukom u Kamerunu, ponovo preuzima kontrolu nad svojim kontejnerskim terminalom. Dan ranije, ovom izrazito strateškom infrastrukturom upravljao je Međunarodni terminal u Duali, kompanija koju je osnovala francuska grupa Bolore zajedno sa svojim danskim saradnikom, AP Meler-Maersk.
Ova značajna promena se ne podrazumeva za sve. Obe međunarodne korporacije su pokušale da produže ugovor, ali ih je lučka uprava odbila. Usledila je duga bitka i, na iznenađenje svih, Francuz, za koga se smatralo da je svemoćan, morao je da popusti. Pred svojim zaposlenima koje je došao da ohrabri na ovaj, za njih radni praznik, Ngo’o se priseća tog odmeravanja snaga: „Oni kojima smo poverili ovaj terminal tokom petnaest godina procenili su da ne bi trebalo da odu, a mi verujemo da ugovor ima početak i kraj koji je bio juče.” Grupa Bolore nikada nije doživela takav neuspeh u Kamerunu. Priča o ovom porazu podiže deo vela koji decenijama pokriva francusko-kamerunske odnose izgrađene na izgovorima, pritiscima i igrama uticaja kojim se mešaju posao, diplomatija i politika.
Sve je počelo 1986. godine, kada je grupa Bolore došla u Kamerun kupivši od kompanije Suez logističku kompaniju koja je u toj zemlji od četrdesetih godina prošlog veka. Od tada, ova grupa profitira od programa privatizacije sprovedenog po nalogu međunarodnih finansijskih institucija: godine 1999. dobila je koncesiju za železnicu (Camrail) na trideset i pet godina, uložila je u plantaže uljanih palmi i 2004. godine sa AP Meler-Maersk dobila koncesiju za kontejnerski terminal u Duali kroz koji ulazi i izlazi 95% robe iz Kameruna, Čada i Centralnoafričke Republike. Takođe joj je dodeljeno upravljanje drvnim terminalom te iste luke 1994. godine, a 2015. dobila je kontejnerski terminal u novoj luci Kribi (Kribi Conteneurs Terminal), u saradnji sa China Harbor Engineering Company (CHEC) i francuskom Pomorskom kompanijom za najam brodova — Opštom pomorskom kompanijom (CMA-CGM). Francuska grupa tako postaje nezaobilazna kao jedan od najvećih privatnih poslodavaca u zemlji sa oko tri hiljade direktnih poslova: njene ispostave primaju, carinuju, skladište robu (drvo, naftu, gas, potrošačke proizvode itd.) i prevoze je drumskim, vazdušnim i železničkim putem.
Tajne instrukcije Pola Bije
Da bi izgradila to carstvo, grupa Bolore, čiji kapital kontroliše istoimena porodica i čijih 80% globalnih profita obezbeđuju njihovi afrički poslovi. uspostavila je bliske veze sa visokopozicioniranim ličnostima u Jaundeu, kao što to čini u Parizu. Među njima se nalaze poslanici vladajuće stranke, ministri, nosioci mesta generalnog sekretara predsedništva — bilo drugo mesto u hipercentralizovanom sistemu vlasti Kameruna bilo direktor kabineta predsedništva. Osim toga, kompanija izdvaja nekoliko desetina hiljada evra za fondaciju koju je osnovala Šantal Bija, supruga predsednika Pola Bije. Ona je to objavila 2007. i 2008. godine na naslovnoj strani besplatnih dnevnih novina u vlasništvu Bolorea, Matin Plus, a 2007. godine pozvala je kamerunske rukovodioce štampe da borave u Francuskoj o njenom trošku. Čini se da međunarodna korporacija ima koristi od podrške francuskih vlasti: predsednik Nikola Sarkozi će je podržavao braneći Biju kada je to smatrao potrebnim.
Međutim, sve je više kritika kako godine prolaze. Centralno mesto koje ova grupa zauzima u ekonomiji Kameruna zabrinjava. Ona zna kako da „oslabi državu“, 2009. godine uznemireno kaže Emanuel Etundi Ojono, koji je bio direktor Autonomne luke u Duali. Udruženje građana za odbranu kolektivnih interesa (ACDIC) 2010. godine optužuje Camrail da ne ulaže dovoljno, a posebno da zapostavlja održavanje i razvoj putničkog prevoza za koji se procenjuje da je neisplativ. Nevladine organizacije, sindikati i mediji podnose izveštaj o teškim uslovima za život i rad zaposlenih u Kamerunskoj kompaniji plantaža palmi (Socapalm) čiji akcionar je ova međunarodna korporacija.
Kruže glasine o sumnji u (…)
