Šezdeset godina nakon afričke nezavisnosti, geopolitičke struje na kontinentu nalaze se u stanju haosa usled isprepletenog uticaja bivših kolonijalnih imperija, današnjih velesila (SAD, Kine, Rusije), država u usponu (Indije, Brazila, itd.) i arabijskih monarhija. Dve knjige pokušavaju da kombinuju istorijsku perspektivu, statističke podatke i savremenu tematiku kako bi istražile, dešifrovale i izmerile promene koje se upravo dešavaju.
Atlas Afrike. koji je sastavila Francuska agencija za razvoj (AFD), predstavlja zbornik radova stručnjaka iz njenih redova, kao i onih koji pripadaju Ekonomskoj komisiji za Afriku (CEA) Ujedinjenih nacija. Velika prednost ovog dela, ilustrovanog sa skoro sto mapa i grafikona, leži u tome što ono meri puls „inovativne“ Afrike. Očekivane interdisciplinarne teme, centrirane oko Ciljeva održivog razvoja (COR), obrađene su u poglavljima osmišljenim da prikazuju „žive primere“: žene, digitalizacija, civilno društvo, zaposlenost, omladina. Delo kao celina na više nego dovoljno akademski način, te sasvim očekivano, pruža pregled kompletne panorame i na jednom mestu sabira dragocene statističke podatke.
Drugo delo, slobodnije u stilu, suštinski je i ambicioznije. Jer, istražujući značenja Geopolitike u Africi. autori nastoje da analiziraju svaki od vektora sile kojima je ona ispresecana. Delo Filipa Igona (1939—2018), koji je bio direktor za istraživanja na Institutu za međunarodne i strateške odnose (IRIS) i profesor emeritus na Univerzitetu Pariz Nanter, i Kristofa Servana, saradnika Le Mond diplomatika, predstavlja detaljnu radiografiju obogaćenu originalnom i didaktičkom formom „listova“ dopunjenih neredigovanim mapama.
Značaj ove knjige leži u njenom pristupu: svaki od njena četiri dela — „Pluralna Afrika“, „Izazovi Afrike“, „(Geo)politički ulozi“ i „Poluge raseda“ — obrađen je u deset sintetičkih listova kojima ne promiče nijedan nezgodan ugao posmatranja. Štaviše, autori su rešeni da smeste svaku od tema (kolonizaciju, (…)
