Anders Fog Rasmusen nije čekao na doček Nove godine za slanje želja i pozdrava. Bivši generalni sekretar Organizacije Severnoatlantskog sporazuma (NATO) na sledeći je način rezimirao misiju koju smatra da bi ta organizacija trebalo da ispuni čim Donald Tramp napusti Belu kuću: „Sjedinjene Države i njihovi saveznici dobiće 2021. godine priliku kakva se javlja jednom u generaciji. Dobiće priliku da preokrenu globalno povlačenje demokratija iz autokratija poput Rusije i Kine. To će, međutim, zahtevati ujedinjenje vodećih svetskih demokratija.“ To je upravo ono što su mnoge od njih i učinile kada su u prethodnoj generaciji izvršile napad na Avganistan, a zatim i na Irak. Zato je kucnuo čas da udarimo na jače protivnike…
Ali odakle početi? Budući da Vašington namerava da ovom krstaškom ratu za demokratiju pruži „vođstvo“ — „Amerika se vratila, spremna da vodi svet“, proklamovao je Bajden 24. novembra 2020. godine — satelitskim zemljama bilo bi od koristi saznanje da Amerikanci više nisu saglasni oko toga ko im je glavni protivnik. Razlozi se ne tiču toliko svetske geopolitike, ali se i te kako tiču njihovih unutrašnjih trvenja. Demokrate neprijatelja vide pre svega u Rusiji, pa i lideri ove stranke protekle četiri godine ponavljaju da, rečima predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi, „kada je Tramp u pitanju, svi putevi vode do Putina“. Republikanci, s druge strane, u dobrom maniru vraćanja milo za drago koji evocira larmu vrtića, odgovaraju sloganom „pekinški Bajden“. Drugi sin novog predsednika, Hanter Bajden, poslovao je u Kini; a globalizacija, za koju se krive demokrate, pogodovala je kineskom biznisu. Ako to nije dokaz, šta je?
Otuda se državni sekretar Majkl Pompeo 10. septembra dao na povećavanje jaza koji deli te dve zemlje. Pozvavši se, bez imalo šale, na svoju brigu za poštovanje privatnosti, bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) prvo je upozorio svet: „Si Đinpingovo oko prati svakog od nas.“ Zatim je u odgovor na tu tvrdnju napao (…)
