U 2019. godini Poljska je izvadila 61,6 miliona tona uglja (bez lignita), ili 95% ukupne proizvodnje uglja u Evropskoj uniji. Iako je od 2012. godine ova količina opala za 20%, redukcija se ipak čini malom u poređenju sa 76% u Nemačkoj u istom periodu, gde postoje još veće rezerve. Međutim, ovaj bogati sused poseduje sredstva za uvoz potrebne energije i ostaje glavni potrošač proizvoda od uglja, sa 35% ukupne evropske potrošnje u 2019. godini.
Da li su Poljaci, inače doživljavani kao nazadni zbog svoje vezanosti za vrlo konzervativno katoličko sveštenstvo, stvarno ravnodušni prema klimatskim promenama? Neka ispitivanja stavova pokazuju da oni zaista spadaju u građane Evropske unije najmanje zabrinute za ova pitanja, ali druge ankete, kao i klimatski marševi organizovani u jesen 2019. godine u Varšavi, utiču na promenu ovakve percepcije. U 2018. godini, neposredno pred konferenciju COP24, održanu u Katovicama, gotovo trećina ispitanika je klimatske promene smatrala jednom od najvećih pretnji savremenoj civilizaciji, u poređenju sa 18% u 2014. i samo 15% u 2009. godini. Prema studiji Evropske investicione banke, sprovedenoj takođe 2018. godine, 75% Poljaka prepoznaje opasnosti od klimatskih promena u poređenju sa, u proseku, 78% ostalih Evropljana. „Diskurs se značajno razvio“, potvrđuje Kamila Proninska, profesorica na Univerzitetu u Varšavi stručna za energetsku bezbednost. „Sve je manje onih koji poriču postojanje problema i ova tema se konačno pojavljuje u medijima.“
U Poljskoj je tranzicija iz sovjetskog komunizma u kapitalizam, prema rečima Pavela Ruškovskog, profesora sociologije na univerzitetu Kolegijum Civitas (Collegium Civitas) u Varšavi, predstavljala „sa sociološkog stanovišta težak i traumatičan proces“, koji je ostavio duboke tragove. Ovaj izrazito brutalan prekid polarizovao je zemlju između pobednika i gubitnika globalizacije. Deo stanovništva se dobro snašao i obezbedio sebi dobro plaćene poslove u privatnom sektoru. Ova nova klasa menadžera, uglavnom urbana, usvojila je liberalne vrednosti. Nasuprot njima, ruralni rubovi društva, čvrsto vezani za katoličanstvo, zagovaraju odbranu tradicije od zapadnog modela.
„Otpor“ prema Briselu
Poljski politički pejzaž daleko je od uobičajene zapadnoevropske dihotomije između levice i desnice. Konzervativna desnica (partija Zakon i pravda, PiS) koja se zasniva na nacionalističkom diskursu i ambicioznom socijalnom programu — sa izdašnim porodičnim dodacima — suprotstavlja se proevropskoj liberalnoj desnici (Građanska platforma, PO) koja insistira na slobodnoj trgovini. Na vlasti od 2015. godine, PiS je bila prva politička formacija koja je predložila preraspodelu rasta akumuliranog zahvaljujući tzv. „šok tretmanu“, primenjivanom od 1989. godine. igrajući time na kartu patriotizma pred populacijom koja je vekovima bila potčinjena stranoj dominaciji. Progresivne snage jedva opstaju, s obzirom na to da su one koje su došle na vlast 1990-ih godina oblikovane prema neoliberalnom kalupu.
Poljska sa periferije opire se i velikom većinom podržava vladajuću konzervativnu stranku, u kojoj vidi bedem protiv evropske politike, predstavljene kao novi pokušaj da se poljski narod podvrgne stranom jarmu — i to nemačkom. Shodno tome, na klimatske mere se gleda kao na spoljno mešanje koje može da nanese štetu ekonomskom razvoju. Odbijanjem plana postizanja karbonske neutralnosti do 2050. godine vlada šalje snažan signal svom biračkom telu. Poruka je jasna: „Nećemo popustiti Briselu.“ Ali to ostaje na nivou reklamnog trika, budući da će se evropske direktive za sprovođenje ovog plana primenjivati na poljskoj teritoriji.
U prvih pet godina nakon pada komunizma, privatizovane su tri četvrtine od osam hiljada tadašnjih državnih preduzeća, uglavnom u korist stranih akcionara zbog (…)
