U novembru 2020. godine, većem delu sveta su oči bile uprte u predsedničku trku između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa. Amerikanci su, ipak, znali da su jednak značaj imali i ostali izbori (za skupštine, okruge, referendume, itd.), koji su se istovremeno odvijali u svakoj od pedeset saveznih država kako bi odredili boju lokalne vlasti. Kada su nacionalne institucije razjedinjene — to jest, kada Predstavnički dom, Senat i Predsedništvo ne kontroliše ista stranka —, što već nekoliko godina jeste slučaj, savezna zakonodavna mašina je blokirana: teško je, ako ne i nemoguće, doneti zakone o pitanjima oko kojih se demokrate i republikanci ne slažu. Savezne države tada stupaju na scenu da popune prazninu koju je Vašington ostavio — barem po pitanjima koja se ne tiču odbrane ili spoljne politike.
U saveznim državama najnaprednijim u pogledu zakonodavnih inovacija, kancelarija guvernera, lokalni Predstavnički dom i Senat uglavnom su na istoj strani — trojstvo poznato kao „trifekta“. Takvih je trenutno trideset osam država: 23 republikanske i 15 demokratskih. Preostalih 12 saveznih država, baš kao i savezna vlada, rizikuje upad u političku paralizu.
Ovakve prilike zapanjujuće su suprotne onima iz prošlog veka. U „trifekta“ situaciji je 1992. godine bilo samo 19 članica federacije. Guverneri trideset i jedne preostale članice suočavali su se sa najmanje jednim političkim telom koje je kontrolisao protivnički tabor. Od tada se polarizacija znatno zaoštrila: i demokrate i republikanci su ojačali tamo gde su već dominirali.
Medicinski kanabis, dozvola abortusa...
Suočeni sa nemogućnošću donošenja zakona u Vašingtonu, partije i njihove pristalice ulažu novac i ideje na lokalnom nivou. Prema desetom amandmanu ustava, sva ovlašćenja koja nisu naročito rezervisana za savezni nivo dodeljuju se državama članicama. Pošto ove potonje u teoriji ne mogu da preduzmu mere koje su u suprotnosti sa nacionalnim zakonom, rizikuju da akta koja usvoje budu poništena. Međutim, one u praksi imaju dosta slobode u tumačenju, posebno u pitanjima koja su Kongres i Bela kuća ostavili nejasnim. Tako su se mnoge savezne države izjasnile o istopolnim brakovima, bilo da su ih dozvolile ili zabranile. Između 2009. i 2015. godine, dvanaestak njih (Ajova, Vermont, Merilend, Nju Džerzi, itd.) odlučilo je da ih legalizuje pre odluke Vrhovnog suda da to učini na nivou cele države (presuda „Obergefel vs Hodžis“, doneta 26. juna 2015).
Takođe, već pedeset godina savezna vlada nije donela zakon o upotrebi kanabisa. Nije se odlučivalo o pitanjima proisteklim iz zakona iz 1970. godine (Zakon o kontrolisanim supstancama), kao što je medicinska upotreba kanabisa. Kalifornija je odlučila da je odobri 1996. godine (predlog 215). Ubrzo su je sledile i druge savezne države, te je danas medicinski kanabis u upotrebi u trideset šest od pedeset država. Od 2012. godine, petnaest država je odobrilo i rekreativnu upotrebu ove supstance, koja tehnički ipak ostaje ilegalna zbog blokade Vašingtona.
Druga velika tema: abortus. Nakon što ga je Vrhovni sud legalizovao 1973. godine (presuda „Rou vs Vejd“), (…)
