Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SNAŽAN OPORAVAK BANKARSKOG SEKTORA

Propast malih štediša u Ukrajini

Ukrajina je od 2014. godine naovamo iz svog bankarskog sistema počistila preko stotinu institucija. Iako je zbog oružanih sukoba u Donbasu prošao relativno nezapaženo, ovaj ekonomski rat vođen je u ime borbe protiv korupcije. Ipak, uništeno je na hiljade štediša, dok su karte u rukama oligarhije samo promešane — a da se nije ni na trenutak pokolebala

„Gde ode naš novac? Gde je nestao?“ Jad u glasu Marije Klimenkove, stare 65 godina, gotovo da je moguće opipati. Ova penzionisana računovodstvena radnica jedna je od 160.000 ukrajinskih građanki i građana, mahom iz više srednje klase, čiji je novac nestao tokom čišćenja bankarskog sistema koje je između 2014. i 2017. godine sprovela Narodna banka Ukrajine (NBU), centralna banka te zemlje. Ona je 2015. godine izgubila 64.000 dolara (58.000 evra po tadašnjem kursu) — što je ekvivalent 12 godina prosečne zarade — nakon likvidacije Finansijsko-kreditne banke, u koju je uložila svoju ušteđevinu.

Nelikvidnost, netransparentne vlasničke strukture, pozajmice povezanim licima, manipulacija finansijskim izveštajima, nemar bankarskih i pravosudnih vlasti: ukrajinski bankarski sektor pati od decenija loših praksi, nasleđenih iz perioda uspostavljanja finansijskog sistema nakon pada Sovjetskog Saveza. Gubitak Krima i rat u Donbasu oduzeće 2014. godine Ukrajini 25% industrijskih kapaciteta. Ova zemlja tada raskida odnose i sa svojim najvećim trgovinskim partnerom, Rusijom. Grivna, nacionalna valuta, prolazi kroz tri uzastopne devalvacije. Bankarskom sistemu, uveliko sklerotičnom, preti kolaps.

Po nalogu zapadnih partnera, od kojih zavisi finansijski opstanak zemlje, vlada Petra Porošenka, predsednika izabranog 2014. godine, vrši radikalnu čistku. Likvidacijom stotinak komercijalnih banaka nestaje više od polovine ukrajinskih bankarskih institucija. Među njima je mnogo praznih školjki, koje se koriste za skrivanje nelegalne dobiti, uglavnom u inostranstvu, kao i institucija opterećenih dugovima, bez ikakve imovine u knjigama. Treću grupu — daleko najosetljiviju — čine banke proglašene nesolventnim, koje se nalaze u vlasništvu moćnih biznismena. Neki od njih prednjače: pored Finansijsko-kreditne banke (10. mesto), koju drži rudarsko-metalurški magnat Konstantin Ževago, tu su i Delta banka (4. mesto), u vlasništvu Mikole Laguna, i Nadra banka u vlasništvu Dmitra Firtaša, oligarha koji je bogatstvo prikupio trgovinom gasom s Rusijom, da bi nakon 2014. godine pao na 24. mesto najbogatijih u ovoj zemlji.

Trideset i osam samoubistava

Iako se Firtašova zvezda jednostavno ugasila, obični građani doživeli su propast. Zakon propisuje maksimalnu novčanu naknadu koju država garantuje na 200.000 grivna (oko 6.000 evra). Za nadoknadu štete pojedinačnim štedišama i organizovanje aukcije imovine likvidiranih banaka zadužen je Fond za garanciju depozita (DGF). Delimična kompenzacija za oko dva miliona deponenata, kao i refinansiranje nekih banaka (koje su na kraju proglašene nesolventnim), koštala je gotovo 14% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Dodamo li tome i mrtvi teret oporezivanja koji snose pojedinačne štediše i preduzeća (16% BDP-a), račun iznosi gotovo 30% godišnjeg nacionalnog bogatstva.

Ovo čišćenje bankarskog sistema ima i svoje lice — lice Valerije Hontarjeve, koja se između juna 2014. i maja 2017. godine nalazila na čelu Narodne banke. U intervjuu datom u martu 2017. godine za Financial Times, ova visoka zvaničnica izjavila je da se suočila s „neverovatnim pritiskom“, uključujući pretnje fizičkim nasiljem od jednog oligarha čije ime radije ne pominje. Te banke su „prikupljale novac na sve moguće načine — uglavnom depozite fizičkih lica — i ulagale ga u svoje poslovanje“. Za nju, kao i za međunarodne finansijere čije preporuke primenjuje, ovo je ispravna i neophodna operacija na otvorenom srcu. Aleksandar Pavlov, finansijski direktor za Ukrajinu pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) — instituciji koja je pružila tehničku i finansijsku podršku DGF-u — smatra da stanovništvo mora da preuzme svoj deo odgovornosti za krizu.

Nisu li (...)

Obim celog teksta : 1 762 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Lora Dijab & Gijom Ptak

su novinari.
PREVOD: Matija Medenica

Podeli ovaj tekst