Devetog januara ove godine, jedanaest dana pre nego što će Donaldu Trampu isteći mandat, u trenutku u kom je čak i deo republikanaca digao ruke od njega, Tviter je odlučio da mu zatvori nalog, a Fejsbuk da ga suspenduje. Bivši predsednik nije kršio pravila platforme ništa više od CIA i drugih šefova država čiji nalozi nikada nisu dovođeni u pitanje; to što je (pogrešno) tvrdio da je za njegov poraz bila zaslužna izborna krađa nije ništa opasnije od pretnji (putem Tvitera) Severnoj Koreji nuklearnim napadom.
Ni „govor mržnje“ na kom elektronske platforme sada Trampu zameraju, nakon što su od njega masno profitirale, nije ravan krajnjoj ozbiljnosti onih čije stavove usmerene protiv muslimanskih manjina iste te „društvene“ mreže prenose u Burmi i Indiji. Koherentnost i hrabrost, međutim, nisu odlike Tvitera i Fejsbuka. Ohrabrene neverovatnom popustljivošću vlada i pojedinaca koji su im dozvolili da deluju i šire se, ove kompanije došle su do zaključka da sve može da im prođe. Činjenica da su u stanju da začepe usta predsedniku Sjedinjenih Država mera je njihove moći od koje se muti slika pred očima.
Međutim, kad američkoj desnici zbog svega toga pođe pena na usta, čovek gotovo da dođe u iskušenje da ih upita: niste li baš vi i vaši čikaški mislioci ustoličili stanovište prema kom državna vlast ne bi trebalo da stoji na putu uvećanja niti moći kompanija niti bogatstva njihovih vlasnika, koji legitimitet — prema vašem shvatanju — crpe iz slobodnog izbora potrošača ? I eto ti ga sad, postadoste žrtve sopstvenog „tržišnog populizma“. Prvi amandman američkog Ustava štiti slobodu govora od cenzure savezne i lokalnih vlada, ali ne i od cenzure privatnih monopolskih kompanija. Ućutkivanje vas je njihov način da „izraze“ sopstvene pozicije. Ukratko, kada se pojavi potreba za ućutkivanjem: vae victis i sva vlast GAFAM-u (2)!
Tu dolazimo i do još jedne opasnosti, pored opasnih ljudi i njihovih ideja. Da bismo se od njih zaštitili, pristaćemo na sve, pa i na (…)
