Pojam kritičko razmišljanje preti da zauvek promeni svoje značenje. Društvena uloga nauke je kompromitovana politizacijom. Odluke Kriznog štaba ne donose se zarad očuvanja ljudskog zdravlja, već zbog političkih i ekonomskih interesa. Širenje dezinformacija često ide u prilog vlastima, a neretko se dešava da režimski mediji plasiraju paralelno kontradiktorne informacije u javnost. U kontekstu pandemije koronavirusa, na televiziji smo paralelno mogli da pratimo informacije o kolapsu zdravstvenog sistema i nedovoljnom broju grobnih mesta za preminule koje očekujemo, kao i gostovanja stručnjaka i političara koji ne nose maske, zakazuju izbore, govore o „najsmešnijem virusu“, preventivnom korišćenju alkohola, opasnostima vakcine, i slično. Poverenje u institucije i autoritete, uključujući i one naučne, iznevereno je.
U pokušaju da se kritički postave prema nepouzdanim autoritetima, ljudi počinju da se međusobno dele na „ovce“, „robove“, „brnjičare“ — one koji slepo slušaju naređenja i veruju politizovanim naučnim autoritetima, i na „probuđene“, „slobodnomisleće ljude“ koji su učeni da u sve treba sumnjati, pa tako i u naučne činjenice. Probuđeni, tako, osporavajući naučna dostignuća bez korišćenja naučnog metoda, tragaju, istražuju, pitaju, usuđuju se da kažu ne vakcini, maskama, globusu.
Ravnozemljaši
Članovi grupe Ravna Zemlja Balkan nisu samo ravnozemljaši, već su često ujedno i antivakseri i antimaskeri. Ovaj tekst nastao je iz napora da nam približim one „najekstremnije“ među teoretičarima zavere, i tako ponudim jedan drugačiji pristup razumevanju i objašnjenju pandemije ovog fenomena.
Koristićemo pojmove preuzete iz same grupe — ravnozemljaši su ljudi koji tvrde da je Zemlja ravna, a globusari da je okrugla. Oba izraza nastala su iz težnje jedne strane ka pogrdnom označavanju druge. Većina ravnozemljaša iz grupe deluje dobronamerno, radoznali su, skeptični, kritički nastrojeni prema vlasti i drugim autoritetima. Trude se da u skladu sa sopstvenim, ograničenim resursima i mogućnostima samostalno izvedu neke „eksperimente“ i postavljaju pitanja. Neki od njih su potrošili veliki novac za poseban Nikon foto-aparat sa dalekim zumiranjem, u koji se svi ravnozemljaši zaklinju, kako bi pokušali da dokažu sopstvenim očima da se odlazeće Sunce i brodovi na horizontu samo smanjuju dok ne nestanu, umesto što „zalaze“.
U poređenju sa njima, „globusari“ koji su ušli u grupu da im se podsmevaju, često zvuče kao prave neznalice, prvi put suočeni sa teretom objašnjavanja nečega što prosto ne razumeju dovoljno, a što su nekritički usvojili nekada davno u školi. Učeni smo da se naučne i istorijske činjenice ne dovode u pitanje, a živimo u svetu u kom se činjenice doživljavaju kao teorije, pri čemu uveliko vlada istorijski revizionizam.
Neki od osnovnih „argumenata“ su: (i) da je Zemlja-sfera samo nedokazana „teorija“ (jer ne razumeju naučnu terminologiju i značenje reči teorija u nauci), (ii) da „globusari“ ne razmišljaju kritički i slobodno već samo reprodukuju napamet naučene teorije koje ih uče škole i drugi autoriteti, (iii) da nije moguće videti zakrivljenje Zemlje (jer koriste pogrešne formule i ne znaju da primene one prave za izračunavanje zakrivljenja).
Obrazuju se preko klipova sa Youtube-a i internet stranica koje tvrde da gravitacija ne postoji, da NASA koristi fotošop, da je sletanje na Mesec obična montaža, a neki od njih tvrde i da su Mesec, zvezde i planete samo hologrami emitovani iz centara ove naše tepsije. Svi bi oni uveliko dokazali svoju teoriju, ali ne mogu da odu na Antarktik, jer je tamo zabranjeno, vojne baze potapaju brodove koji se usude da priđu i zakorače na taj ledeni zid iza kojeg je kupola, a nije slučajnost što verski objekti imaju kupole. Većina ponavlja ove napamet naučene rečenice iz Youtube klipova, pri čemu neki sprovode pomenute „eksperimente‘‘ — lete avionima dok istovremeno prate promene u nadmorskoj visini, penju se na vrhove planina i gledaju u horizont, obilaze dugačka jezera na kojima sa jedne strane postavljaju objekte, koje zatim opažaju gledajući u njih sa druge strane obale.
Kada je jedan čovek podelio video-snimak na kojem njegovo dete izgovara neku ravnozemljašku propagandu, jedan od komentara podrške je, otprilike, glasio: „Ovo je uzrast u kom deci inače utuvljuju globus u glavu, tako da je u redu, dete je već pametnije od 99% ljudi na svetu.“ Istog dana, u grupi su se oglasili ljudi koji su u nju ušli kada i ja, da bi se, kako kažu, nasmejali, ali su u međuvremenu prešli na drugu stranu, ubeđeni ravnozemljaškim „argumentima“. Istovremeno, u okviru druge masovne opozicione Facebook grupe, jedan član zatražio je da se obrišu sve objave vezane za 5G mrežu, Bila Gejtsa, vakcine, i druge teorije zavere. Ismejan je i proglašen ubačenim Vučićevim botom. Najgore od svega, jedan čovek je dobio otkaz u Agenciji za zaštitu životne sredine jer se usprotivio nametnutoj promeni kriterijuma za merenje zagađenosti vazduha, što i jednima i drugima još jednom dokazuje da pitanja struke nisu pitanja nauke — već politike.
Deo krivice treba tražiti u samoj proizvodnji nauke. Ne samo da nauka nije neutralna i nezavisna, već je pitanje: da li ona to ikada može biti? Kao i drugi oblici rada, naučni rad igra određenu ulogu u reprodukciji postojećeg sistema, te obavlja određenu funkciju u njemu. Teorije zavere o farmaceutskoj mafiji ne zvuče toliko iracionalno kada uzmemo u obzir da se ne radi o nekakvim nezavisnim naučnim institutima, već o visoko profitnim industrijama. Vlasnici (…)
