Svaki veliki društveni pokret propraćen je ratom brojevima koji se vodi u medijima: organizatori mahom pre-uveličavaju broj učesnika u šetnjama i okupljanjima na koja pozivaju, kao vid preventivne kontrateže policiji, koja svojim brojevima nastoji umanjiti obim protesta. Nasuprot tradiciji, „žuti prsluci“ nisu izazvali kontroverze ovog tipa, prepuštajući vlastima monopol nad statistikom. Tako je u subotu 17. novembra 2018, po navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, „287.710“ osoba izašlo na kružne tokove ili na ulice da protestuje protiv nove takse na gorivo.
Ova procena — inače i jedina zvanična — čini se dosta skromnom, kad se uporedi sa 806.000 protestanata protiv penzione reforme, 5. decembra 2019. Da li bi to, onda, značilo da je pokret „žutih prsluka“ bio dosta svedenog obima? Upravo je to ono što sugerišu ovi brojevi, dobijeni pak jednom poprilično upitnom metodologijom.
Sam oblik akcija koje su „žuti prsluci“ preduzimali, predstavlja ozbiljan izazov za sve koji nastoje utvrditi pouzdana merila. Za razliku od tradicionalnih protestnih aktivnosti, okupljanja tokom zime 2018—2019. bila su raštrkana na hiljade zauzetih kružnih tokova, akcije „besplatne putarine“, blokiranja supermarketa i protestne šetnje. Stvar se dodatno komplikuje time što na kružnim tokovima nisu iste osobe bile prisutne ujutru, po podne i naveče. Tako, zapravo, zbir učesnika tokom celog dana ispada veći od broja nosilaca žutih prsluka okupljenih oko vatrice u jednom određenom trenutku dana. Konačno, protestanti iz proleća 2019. često nisu bili isti oni koji su zauzimali kružne tokove u jesen 2018.
U susretu sa ovako razuđenim društvenim pokretom, samo anketa omogućava pravljenje realistične procene. U proleće 2019, tim univerzitetskih istraživača u kojem su učestvovali i autori ovog članka. sproveo je anketu na reprezentativnom uzorku od dve hiljade stanovnika, nasumično odabranih sa glasačkih spiskova regiona Oksitanija. Anketa je sadržala čitav niz pitanja o pokretu (…)
