„Tokom noći prikrada se zlo, ali ujutru nada ponovo zasija.“ Burmanski producent Lamin Oo je 14. februara 2021. godine na svom Tviter nalogu naporedo postavio fotografiju demonstracija protiv diktature i video-snimak ljudi naoružanih palicama, koji pod okriljem noći seju haos u jednom naselju Ranguna, ekonomskog centra zemlje. Cilj ovih nasilnika jeste da uplaše i pokore učesnike u protestima protiv državnog udara koji se odigrao 1. februara. Nekoliko dana ranije, hunta je oslobodila više od dvadeset hiljada regularnih zatvorenika — čin koji neke Burmance podseća na pobunu iz 1988. godine. U to su vreme, takođe, kriminalci pušteni na ulice zastrašivali građane, čime se potom opravdavala brutalna intervencija oružanih snaga i krvoproliće.
Na hiljade Tviter naloga deli iste haštagove: „Hunta napada“, „Spasite Burmu“. Vapaj građana za pomoć, suočenih sa vojskom koja je 1. februara u 3 sata ujutro srušila nade probuđene tokom desetogodišnje demokratske tranzicije. Hapšenje izabranih lidera u zemlji, uključujući de facto šeficu države Aun San Su Ći i članove njene stranke, Nacionalne lige za demokratiju (NLD), stavilo je tačku na podelu vlasti između civila i vojske. uprkos volji Burmanaca koji su trijumfalno reizabrali NLD na izborima prošlog novembra. Od ukupno 1.117 poslaničkih mesta. ova stranka je osvojila 920, tj. 61 mesto više nego pet godina ranije i 82% od ukupnog broja. Stranka solidarnosti i razvoja Unije, koju je osnovao bivši general Tein Sein, osvojila je 71 mesto, 117 manje nego na prethodnim izborima, što čini samo 6,4%. Do ovakvog neuspeha moglo je doći samo prevarom, uverava vojska, i time opravdava svoje preuzimanje vlasti.
Zelena košulja, epolete, ukočen pogled — tako se komandant vojske Min Aun Hlain, postavljen za šefa Saveta državne uprave, novog tela koje sada vlada državom, pojavio na vojnom TV kanalu, sa zastavom Burme kao jedinim dekorom. Anahrona slika. Osam dana nakon državnog udara, prvi put se direktno obratio naciji i pokušao da je ubedi. Garantuje da je vlast preuzeo u skladu sa Ustavom i da će se novi izbori održati nakon godinu dana vanrednog stanja. Obećava da će se ova hunta „razlikovati“ od prethodnih vojnih režima, da ona teži „disciplinovanoj demokratiji“. Jedan od njegovih prethodnika, general Tan Šve (šef države od aprila 1992. do marta 2011. godine), takođe je govorio o „procvaloj i disciplinovanoj“ demokratiji.
„Kao u pričama moje majke“
Na mreži, kao i na ulici, protesti se šire. „Narod od 54 miliona protiv 500.000 ljudi“, rezimira g. Aun Kjav Moe, direktor Centra za društveni integritet, pozivajući se na brojnost burmanske vojske, zvane Tatmadav. „Ujedinjeni protiv diktature“ — slogan je demonstranata koji okupljaju državne službenike, bankare, zdravstveno osoblje, profesore, pravnike i studente u svakim danom sve brojniji pokret građanske neposlušnosti neviđenih razmera. Dana 14. februara, železnička mreža i aerodrom bili su u zastoju usled nedostatka zaposlenih koji bi obavljali sve aktivnosti. Domovi zdravlja i bolnice su se zatvorili zato što su zaposleni otišli na proteste protiv ilegalnog otimanja vlasti. Usred pandemije kovid-19, ali šta da se radi. Hitna pomoć je negde drugde. Burmanci nisu spremni da dozvole da im se oduzme početak slobode koju su okusili.
Oni koji su sada uzrasta između 10 i 30 godina odrasli su u otvorenoj zemlji, povezanoj internetom sa ostatkom sveta. „Naše oči i umovi su probuđeni, posebno putem društvenih mreža“, rekao je mladi aktivista Tinzar Šunlei Ji, koji od puča živi u skrovištu. Pratili su američke izbore i proteste u Hongkongu, uvažavali razliku između sopstvenog iskustva i priča o represiji iz prošlosti, koje su im prenosili roditelji.
Živa su sećanja na strah od samovolje, na noćna hapšenja, sveopšti nadzor i brutalnost vojske. Pričali su im i o puču iz 1962. godine, kada je Tatmadav, u ime nacionalnog jedinstva, svrgnuo izabranu vladu. I o 1990. godini, kada nisu priznali rezultate izbora koje je osvojila glavna opoziciona stranka NLD. „Teško je izraziti kako sam se osećala kad sam se probudila 1. februara. Bezdan tuge i ogroman bes. Kao povratak unazad“, objašnjava jedna esejistkinja. nekadašnja politička zatvorenica zbog svog učešća u ustanku protiv vojske u leto 1988. godine. „Ljut sam“, kao eho odjekuju reči mladog radnika koji je došao da šeta ulicama Ranguna. „Sve što se dešava podseća na ono što je moja majka govorila dok sam bila (…)
