Krajem 2017. Fondacija Žan Žores, bliska Socijalističkoj partiji, kao i „opservatorija konspiracionizma“ Konspirasi voč, naručili su IFOP-u da sprovede istraživanje kako bi procenili stavove javnosti o teorijama zavere. Rezultat tog istraživanja pokazao je da 79% stanovnika i stanovnica Francuske veruje makar u jednu teoriju zavere — mediji su taj broj uporno prenosili. Međutim, sama anketa bila je zasnovana na sumnjivoj metodologiji.
Istraživači su sastavili zatvorenu listu od nekih desetak tvrdnji koje su proglasili „teorijama zavere“. Međutim, radilo se o međusobno veoma raznorodnim tvrdnjama: recimo, o činjenicama koje su u prošlosti bile dovođene u pitanje i bile predmet istraživanja (atentat na Džona Kenedija); aktuelnim kontroverzama (ideja da je vlada „u dosluhu sa farmaceutskim kompanijama kako bi se sakrila opasnost vakcina“); teorijama zavere u užem smislu reči, poput one po kojoj su „SAD razvile moćno tajno oružje sposobno da izaziva oluje, uragane, zemljotrese, itd.“; ili, naposletku, o verovanjima (da je Zemlja ravna ploča).
Drugi metodološki propust još je frapantniji. On se odnosi na činjenicu da je u prvom koraku rasprostranjenost pomenutih teorija zavere merena tako što su ispitanici pitani jesu li čuli za njih (što za veliku većinu ljudi u uzorku prosto nije bio slučaj), da bi potom u drugoj fazi bio meren stepen prihvatanja ovih „teorija“ kod čitavog uzorka, bez obzira na odgovore iz prvog dela. Tako je dobar deo ispitanika, budući primoran da odgovori bez mogućnosti da ozbiljno porazmisli ili se informiše, svrstan u kategoriju „konspiracionista“… Kao rezultat toga imali smo činjenicu da su u vezi sa jednom od ovih teorija (postojanje tajnih društava koja su vukla konce tokom Francuske i Ruske revolucije) istraživači zaključili da 28% ispitanika u nju veruje, dok je samo 27% izjavilo da je za nju čulo.
