Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Bogate zemlje i krađa dečjih organa

Početkom devedesetih godina prošlog veka, bolnice u razvijenim zemljama suočile su se sa nestašicom organa za presađivanje. Kriminalne grupe odlučile su da zadovolje novonastalu potražnju i stvorile su gigantsku mrežu trgovine organima preko koje su organi iz siromašnih zemalja dostavljani u bogate. Saradnja sa vrhovima vlasti u Latinskoj Americi omogućavala im je da operišu neometano i nekažnjeno

U martu 1992. u San Luis Potosiju u Meksiku, generalni sekretar pokrajinske vlade Librado Rikavar Ribera najavio je otvaranje istrage o trgovini ljudskim organima, otkrivši pritom da je nestalo više dece iz oblasti Altiplano, kao i predgrađa San Luis Potosija. Ona su nakon nekoliko nedelja vraćena svojim porodicama, ali tek nakon što im je svima izvađen po jedan bubreg. Rikavar Ribera potvrdio je da su deca bila odvedena u klinike na granici sa SAD. Dodao je da se trgovina organima obavlja i u susednoj saveznoj državi Tamaulipas koja se graniči sa SAD. Tišina siromašnih porodica kupljena je za par miliona dolara. Slučajeve su prijavili njihovi susedi.

Nedelju dana kasnije, nakon kratke istrage, doktor Salazar Martinez, direktor zdravstvene službe, zatvorio je slučaj. Prema njegovim rečima, takva mreža „zahtevala bi izuzetno sofisticiranu bolničku organizaciju“. Kada smo se susreli s njim, doktor Martinez posvetio nam je samo dva minuta. Prema njegovim rečima, službenik koji je otkrio aferu bio je „neozbiljan“. Ipak, istraga je bila sprovedena. Doktor, međutim, nije imao vremena da nas uputi u detalje.

Što se tiče Rikavara Ribere, on kao da je nestao. Nismo uspeli da se sretnemo sa njim, niti da ga dobijemo preko telefona – što nas nije iznenadilo. Svi oni koji su ukazivali na postojanje trgovine organima – ministri, visoki funkcioneri, sudije – bili su ili smenjeni ili ućutkani.

Ovakav scenario prvi put se odigrao u gradu San Pedro Sula u Hondurasu. Policija je u njemu krajem 1986. otkrila više tajnih dnevnih boravaka, zvanih casas de engorde („kuće za gojenje“). Iz njih su deca ilegalno slata u inostranstvo „da bi bila usvojena“.

U januaru 1987, nakon par nedelja istrage usledio je spektakularni obrt. Leonardo Vileda Bermudez, sekretar Nacionalne hunte za društvenu dobrobit, otkrio je da su deca korišćena kao „donatori organa“. Dodao je da su šverceri organa prevarili humanitarne organizacije koje su se starale o deci sa smetnjama u razvoju ili drugim vrstama hendikepa tako što su se pretvarali da se i sami bave humanitarnim radom. U intervjuu za časopis La Tribuna, a potom i za Radio Amerika, Vileda Bermudez izneo je detalje istrage. Zaključio je rečima: „Dokazali smo da su deca otkupljena ili oteta iz siromašnih porodica prodavana mrežama u SAD za najmanje 10000 dolara, kako bi služila kao davaoci organa.“

Predsednik Hondurasa demantovao je ove navode 9. januara, a potom smenio Vileda Bermudeza sa svih dužnosti.

Mesec dana kasnije, skandal je izbio u Gvatemali kada je policija rasturila mrežu koja je slala decu u Izrael i SAD. Među uhapšenima se našla i Ofelija Rozal de Gama, svastika bivšeg diktatora i generala Mehije Viktoresa. Baudiljo Ićos Lopez, šef policijske obaveštajne službe, tom prilikom je izjavio: „Znamo da su deca koja su u SAD slata pod izgovorom da će tamo biti usvojena zapravo korišćena kao davaoci organa.“

Ista afera ponovo je dospela u žižu javnosti u januaru 1988, kada je policija uhapsila Mišala i Luisa Rotmana, dvojicu trgovaca decom i izraelskih državljana. Direktor kancelarije za borbu protiv droge, Migel Agire, izjavio je da su „uhapšeni priznali da su mališane izvozili u Izrael i SAD. Prodavali su ih po ceni od 75000 dolara porodicama sa decom kojima je bilo potrebno presađivanje organa.

U istom trenutku, Američka informaciona agencija (USIA) podnela je američkom kongresu izveštaj pod naslovom „Sovjetske aktivnosti u doba glasnosti“. U tom dokumentu stoji podatak da je zvaničnik iz Hondurasa koji je otkrio aferu kasnije promenio iskaz, ali ne i da je to učinio nakon što ga je kritikovao predsednik države. Prema (…)

Obim celog teksta : 1 776 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Conversion depuis LMDRS-2021-04.xml#4

Maite Pinero

je novinarka i spisateljica.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst