Dana 8. decembra 2020, Generalna direkcija unutrašnje bezbednosti (DGSI) uhapsila je šest muškaraca i jednu ženu iz departmana Dordonje, Doline Marne i Il-e-Vilena. Predstavljeni kao pripadnici „ultralevičarske grupe“ i pod sumnjom da pripremaju nasilne akcije na teritoriji Francuske, osumnjičeni su za „zločinačko udruživanje u terorističke svrhe“, za koje je propisana kazna do trideset godina zatvora. Neki mediji prenose kako „izvori bliski istrazi“ tvrde da su uhapšeni osnovali tajnu grupaciju s ciljem da sprovedu atentate protiv snaga reda. Nedeljnik Le Poen svemu daje sledeći naslov: „Sirija, ulica, državna bezbednost: uznemirujući profil vođe ultralevičarske grupe“ (13. decembar 2020).
Međutim, senzacionalistički naslovi ne uspevaju da sakriju koliko je tanak slučaj. Prikupljeni dokazni materijal prilikom pretresa sastoji se uglavnom od hemijskih proizvoda, od kojih se zaista može napraviti eksploziv, ali su ipak za svakodnevnu upotrebu (hidrogen, aceton, sona kiselina), jedne lovačke puške, verne replike pištolja, šlema interventne policijske jedinice (CRS)... Ništa od onoga što je dosad objavljeno ne dokazuje nameru ili precizan plan da se rečeno delo sprovede. Tužilaštvo za borbu protiv terorizma nije dalo nikakvu izjavu, iako ima običaj, a postupajući tužilac odbija da odgovori na naša pitanja.
U osnovi onoga što se stavlja na teret navodnom šefu grupe je to što se u Siriji borio protiv Islamske države (ID ili Daeš). Generalna direkcija unutrašnje bezbednosti (DGSI) ponovo pokušava da kriminalizuje borce zbog njihovog učešća na strani arapsko-kurdskih Demokratskih snaga Sirije (DSS), koje sama DGSI pomaže... Prema računicama boraca, procenjuje se da je oko trideset mladih Francuza otišlo u rat u Rožavu od 2015. do 2019. Od trinaest hiljada boraca (mahom Kurda, ali i Arapa, Jezida, Sirijaca itd.) poginulih braneći ovu autonomnu regiju, nalazi se i 47 međunarodnih dobrovoljaca (11 američkih, sedam britanskih, pet nemačkih i tri francuska). Francuski dobrovoljci su uglavnom bivši vojnici ili osobe koje su samo želele da vide kraj džihadistima Islamske države. Tu se nalazila i šačica marksističkih, libertarijanskih ili antifašističkih aktivista, manje-više bliskih antikapitalističkoj levici, koji su želeli da obrane revolucionarne procese započete na severu Sirije. Otkako su se ovi borci vratili u Francusku, DGSI je gotovo sve ispitala i stavila pod nadzor.
U javnosti se pojavljuje Andre Eber i njegova ispovest. napisana pod pseudonimom jer nije želeo da ugrozi sopstvenu bezbednost i da individualizuje kolektivnu borbu. Posle dva boravka u Rožavi, ovaj mladi marksistički borac, kao i nekoliko njegovih saboraca, stavljen je na poseban spisak lica koja su pod nadzorom jer predstavljaju moguću opasnost po državnu bezbednost. Policajci DGSI su mu u decembru 2016. oduzeli pasoš i ličnu kartu kako ne bi napustio zemlju. Postupali su u skladu s takozvanim antiterorističkim zakonom, usvojenim 2014. kako bi se sprečilo da se mladi Francuzi pridruže džihadističkim redovima.
Nasleđe antifrankističkih pokreta
Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, ako bi Andre Eber „uspeo da se ponovo pridruži borcima Jedinica narodne zaštite (YPG), njegov povratak na francusku teritoriju predstavljao bi ozbiljnu pretnju javnom redu jer bi borbeno iskustvo stečeno na licu mesta moglo biti upotrebljeno za nasilne akcije revolucionarnih snaga ekstremne levice, a protiv interesa Francuske“. Upravni sud Pariza poništio je odluku Ministarstva unutrašnjih poslova u martu 2017. „Sud je pobio tvrdnje DGSI uz obrazloženje da ništa ne dokazuje teroristički karakter aktivnosti YPG-a“, objasnio je Rafael Kempf, Eberov advokat Ebera. „Sudije su priznale da on ne bi predstavljao pretnju javnoj bezbednosti po povratku u Francusku.“
No, DGSI nije se okanula boraca iz Rožave i još daje uzbunjujuće izjave koje su neki mediji preuzeli. U januaru 2021, državni koordinator za obaveštajni rad i borbu protiv terorizma (…)
