Čim je izabran, g. Džozef Bajden je izjavio da se Amerika „vratila“ i da je njegova zemlja „spremna da predvodi svet, a ne da se udaljava od njega; spremna da se suoči sa svojim protivnicima, a ne da odbija saveznike; i spremna da brani svoje vrednosti“. Zvezda televizijskog rijalitija, Bajdenov predhodnik u Beloj kući, obećao je da će svojim izvrsnim pregovaračkim veštinama razvijenim u privatnom biznisu uspeti da sve svetske probleme reši na svoj način. Ali je bilans njegove „transakcione“ diplomatijie razočaravajuć. Nakon četiri haotične godine, izbori iz 2020. godine označavaju povratak tradicionalnijoj koncepciji. Novi tim uglavnom čine veterani iz administracije Baraka Obame. Novi državni sekretar, g. Entoni Blinken je tako bio drugi čovek ministarstva na čijem je čelu danas. U to vreme zajedno s njim radili su i drugi visoki zvaničnici, poput g-đe Avril Hejns, direktorke nacionalne obaveštajne službe, ili g-dina Džejka Salivana, savetnika za nacionalnu bezbednost.
Poznati su glavni obrisi bliskoistočne politike nove administracije. Prioritet će imati povratak na bečki sporazum o iranskoj nuklearnoj energiji, zaključen 14. jula 2015. godine i raskinut od strane Donalda Trampa nešto manje od tri godine kasnije. G. Robert Mali, jedan od tvoraca ovog „Zajedničkog globalnog akcionog plana“ (poznatog po akronimu na engleskom jeziku, JCPOA), imenovan je za specijalnog izaslanika za Iran. Ovaj plan ima za cilj da uokviri nuklearni program Islamske Republike u zamenu za postepeno ublažavanje međunarodnih sankcija.
Izvesna je, takođe, i „rekalibracija“ politike prema Saudijskoj Arabiji. Američko zadovoljstvo u pogledu ove zemlje više neće biti prikladno. Međutim, nakon predizborne izjave da će se vehabijsko kraljevstvo tretirati kao „parija“, strateški interesi su g-dinu Bajdenu ipak nametnuli određenu uzdržanost. Bilo je, međutim, i nekih konkretnih koraka, poput obustavljanja bezuslovne američke podrške ratu u Jemenu. Novi predsednik je takođe stavio do znanja da će direktno komunicirati sa kraljem Salmanom, raskidajući time dugotrajne privilegovane veze određenih američkih političara sa Mohamedom ibn Salmanom. Pre svega veze g-dina Džareda Kušnera, zeta g-dina Trampa. Sa izveštaja Centralne obaveštajne agencije (CIA), kojim se utvrđuje umešanost prestolonaslednika u atentat na novinara Džamala Kašogija, skinuta je oznaka tajnost, a sedamdeset šestoro Saudijaca iz njegove pratnje stavljeno je pod sankcije, a da američke vlasti nisu pokušale da u to uključe i glavnog krivca. Od sada će Rijad biti pozivan na odgovornost kada odveć očigledno krši ljudska prava.
Što se tiče izraelsko-arapskog sukoba, nova administracija, koja je podsetila da joj je posvećenost „izraelskoj bezbednosti“ „svetinja“, neće dovesti u pitanje proglašenje Jerusalima za glavni grad Izraela, posebno zato što je Senat ovu odluku proglasio konačnom, rezultatom od 97 glasova protiv 3. Čak i ako tim Bajdena smatra da je jedini održiv ishod „rešenje dve države“, oni veruje da to ipak nije realno ostvarivo u kratkom roku, i da trenutno preostaje ubeđivanje „dva tabora“ da izbegavaju provokacije i jednostrane mere koje bi verovatno zakomplikovale situaciju. Što se tiče Abrahamovih sporazuma, zaključenih avgusta 2020. godine u cilju normalizacije odnosa između Izraela i četiri arapske države – Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Maroka i Sudana – Bajdenova administracija nije propustila da ih pozdravi.
Minsko polje
Uprkos jednakoj raspodeli mesta u Senatu (pedeset demokrata i pedeset republikanaca, pri čemu je glas potpredsednice Kamale Haris mogao da bude presudan da je bilo potrebno), potvrđivanje nominacija bilo je lako. Paradoksalno, samo je izbor Malija za specijalnog izaslanika za Iran, pozicija koja ne zahteva potvrdu Senata, izazvao bujicu kritika i upozorenja, uglavnom iz republikanskog tabora. Dobar poznavalac regiona i njegovih glavnih aktera, bivši predsednik Međunarodne krizne grupe, nevladine organizacije specijalizovane za rešavanje sukoba, i veteran Klintonove i Obamine administracije, g-din Mali je naročito kritikovan zbog svoje uloge u Iranskom nuklearnom sporazumu.
Oživljavanje ovog sporazuma, koji nastavlja da obavezuje Iran i ostale potpisnice – Rusiju, Kinu, Francusku i (…)
