Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Oproban recept

Od Francuske revolucije, preko sletanja na Mesec, do napada na Šarli ebdo, svaki bitniji istorijski događaj može postati predmet teorija zavere. Međutim, iza ove tematske raznovrsnosti krije se jedan te isti diskurs zasnovan na tehnici čije je glavne elemente moguće utvrditi i pobrojati

Ne koristite reč „zavera“

„Sve vezno za ovu Francusku revoluciju, do najužasnijih detalja, bilo je predviđeno, osmišljeno, uklopljeno, dogovoreno, potpisano; sve su […] vodili ljudi koji su nit te zavere dugo tkali u tajnim društvima i koristili i podsticali razvoj događaja koji su pogodovali njihovom planu.“ Krajem XVIII veka, kada je sveštenik Ogostan de Baruel napisao ove retke, oni koji su u svemu videli zaveru nisu se krili. Otvoreno su govorili o zaverama, tajnim društvima, paktovima. U današnje vreme, rečnik njihovih naslednika donekle se izmenio. „Mislim da tu reč [zavera] nisam iskoristio nijedan put u svojoj knjizi. Naprotiv, ja govorim o ’projektima potčinjavanja’ ili ’mrežama potčinjavanja’“, objasnio je Alen Soral 23. marta 2011. na RFI-ju. Kao i njegova dvojica saveznika, Djudone i Tjeri Mejsan, koji uz njega čine udarnu pesnicu francuskog konspiracionizma, on tvrdi da ne veruje „zvaničnim navodima“ i da nudi „alternativne informacije“. Moto veb-sajta Stop lažima je „Istina će nas osloboditi!“, dok je Vikistrajkov „Niko i ništa nije važnije od istine“. Veoma prokatolički nastrojeni Media-Pres-Anfo samog sebe naziva „originalnim medijem koji se bori protiv vulgarizacije vesti ciljano objektivnim, slobodnim i nezavisnim metodama“. Ko bi to mogao da mu zameri?

Smatrajte se delom avangarde

„Recimo otvoreno: ja ne verujem u zvanične verzije kojima nas mediji kljukaju do iznemoglosti“, grmeo je jedan od autora na sajtu Media-Pres-Anfo. Ova permanentna sumnjičavost budi prijatan osećaj pripadnosti prosvećenoj avangardi, odnosno onoj grupi ljudi koja nije u zabludi. „Priznati da nešto ne štima u zvaničnom objašnjenju, razumeti da je ono očigledno izmišljeno, to je rad na [sebi] za koji mnogi nisu sposobni; za koji većina ljudi nije sposobna“, objasnio je, veoma samozadovoljno, glumac Matje Kasovic u snimku koji je okačio na internet na desetu godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar od 11. septembra 2001. Ovaj osećaj superiornosti prisutan je i kod administratora veb-sajta Stop lažima, „Francuza koji živi u SAD“: „Od kako sam ovladao engleskim jezikom, na netu neprestano nalazim informacije koje su mi ranije bile nedostupne na francuskom. Te informacije su uglavnom ’neverovatne’ i teško pojmljive za naše mozgove koje mediji i tradicionalno obrazovanje oblikuju od samog rođenja.“ Ovo zadovoljstvo zbog pripadnosti prosvećenima, ubeđenje da raspolažemo informacijama rezervisanim za uzak krug ljudi, da nismo deo krda – sve to doprinosi privlačnosti teorija zavere.

Oslonite se na nauku i razum

Ove teorije svoju zavodljivost duguju i tome što deluju zdravorazumski i naučno zasnovano. Tekstovi u kojima se teorije zavera izlažu prepuni su fusnota, hiperlinkova i grafikona koji im pružaju pseudo-akademsku formu. Članak posvećen „magičnom rušenju kule Svetskog trgovinskog centra“ na veb-sajtu Rioupen911 odličan je primer. Nacrti zgrade u tri dimenzije, vazdušne fotografije, suvoparni i tehnički video-snimci (od kojih jedan traje duže od dva sata), studija „bivšeg istraživača za geologiju i geofiziku na CNRS-u i stručnjaka za zvučne talase“ i „zajednički rad više arhitekata i inženjera“ navodno dokazuju da je ova zgrada zapravo namerno srušena. Iza ove „stručne“ fasade krije se kružna logika u kojoj se konspiracionističke veb-stranice pozivaju na druge konspiracionističke veb-stranice, ili na knjige objavljene od strane konspiracionističkih izdavačkih kuća (kakva je u Francuskoj, na primer, Demi-Lin) i radove marginalnih i kontroverznih „istraživača“ iz akademskog miljea. Ovaj pristup očigledan je u radu veb-sajta Mreže Volter, čiji obimni tekstovi često referišu na Mejsanove radove.

Pitajte ko ima koristi od ovog zločina?

„Ko je zaista izveo ovaj napad?“ Djudone postavlja ovo pitanje na svom veb-sajtu Kenel Plus u vezi sa napadom na Šarli Ebdo. „Ko ga je naredio? Ko je iz njega izvukao korist ?“ Ovo poslednje pitanje pruža nam mogućnost da identifikujemo osobu ili grupu ljudi odgovornu za svaki događaj, što ga čini izvorom svih teorija zavere.

Popularnost Fransoe Olanda – koji je u to vreme bio predsednik Francuske – skočila je nakon napada u Parizu od 7, 8. i 9. januara 2015? Sasvim dovoljan povod da Media-Pres-Anfo odgovornost za njih perfidno pripiše bivšem šefu države: „Da li je ovaj napad bio organizovan od strane tajne službe?“, upitala je jedna od autorki sa ovog sajta. „Svakako postoji više uznemirujućih okolnosti […]. Oland je neverovatno brzo uspeo da preokrene efekte ovog napada u sopstvenu korist, što mu je omogućilo da ostvari veliki skok u istraživanjima javnog mnjenja, a da nije ništa uradio da popravi ekonomsku ili socijalnu situaciju u Francuskoj… Postaviti pitanje ’Ko ima koristi od ovog zločina?’ ujedno je i odgovoriti na njega.“ (...)

Obim celog teksta : 2 380 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Benoa Brevij

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst