Gde je bila američka levica tokom predizborne kampanje koja se 7. novembra 2006. završila pobedom demokrata u oba doma kongresa? Na ulici, kako bi mobilisala ljude protiv rata u Iraku? Ne, antiratni pokret je u tom trenutku već mesecima bio neaktivan. Kada su me zamolili da održim govor na jednom od retkih antiratnih protesta u Eureci, mom rodnom gradu, troje od petoro ljudi koji su se pored mene obratili nije ni pomenulo rat. Umesto toga, oni su smorili okupljene, koji su ubrzo krenuli da se razilaze, svojim analizama napada na kule bliznakinje i Pentagon od 11. septembra 2001. Tvrdili su da su napadi bili namerno organizovani od strane predsednika Džordža Buša i potpredsednika Dika Čejnija ili (što je takođe bila česta varijacija na temu) još mračnijih sila koje su Buša i Čejnija koristile kao marionete.
Tako se „konspiracionizam“ u vezi sa napadima od 11. septembra, pored toga što je sveprisutan na libertarijanskoj i populističkoj desnici, probio i na američku levicu. Potonje nimalo ne čudi, budući da populistička desnica u SAD instinktivno gaji daleko veću skepsu prema vladi od levice i pripisuje zavere svojim omiljenim babarogama: poreskoj službi, Federalnoj agenciji za vanredne situacije (FEMA), crnim helikopterima Ujedinjenih nacija ili Jevrejima.
U današnje vreme, sve je manji broj levičara i levičarki koji političku ekonomiju uče od Marksa. Ovu teorijsku i stratešku prazninu popunio se nejasan i peripatetički konspiracionistički svetonazor koji uzroke zločina vladajuće klase ne locira u krizama akumulacije kapitala, tendenciji pada profitne stope ili takmičenju između imperijalističkih sila, već u ekskluzivnim sastancima – Bohemskom šumarku, grupi Bilderberg, fondaciji Dičli, Davosu – ili agencijama koje su se navodno „odmetnule“, među kojima se najčešće pominje CIA. Zavera o 11. septembru je suma svih ovih budalaština.
Temeljni idiotizam teoretičara zavere koji se bave 11. septembrom vidljiv je već u prvom paragrafu knjige koju je napisao jedan od njihovih glavnih propovednika, Dejvid Rej Grifin. On piše: „U suštini, najjači dokaz koji kritičari zvanične vizure događaja imaju jesu sami događaji koji su se odigrali 11. septembra […] Uzevši u obzir standardne procedure predviđene u slučajevima otmice aviona […] nijedna letelica nije trebalo da bude u stanju da stigne do svojih ciljeva, a kamoli sve tri“.
Ključna reč ovde je „trebalo“. Glavna karakteristika teoretičara zavere je njihova fanatična i neuništiva vera u efikasnost SAD. Mnogi od njih polaze od rasističke premise – koja se u najrazličitijim oblicima često javlja u konspiracionističkim spisima na ovu temu – da „Arapi iz pećina“ nisu bili sposobni da sprovedu ovakvu misiju. Oni veruju da vojni sistemi operišu onako kako Pentagonova medijska služba i reklame avio-industrijskih kompanija tvrde i ubeđeni su da je u 8 časova i 14 minuta, kada je let 11 Amerikan erlajnza (AA) isključio radio i radarski transponder, kontrolor leta Federalne avio uprave trebalo da obavesti Nacionalni vojni komandni centar i Norad. Da citiramo samog Grifina, teoretičari zavere su ubeđeni, uporno se pozivajući na „veb-stranicu samih Vazdušnih snaga SAD“, da je lovac tipa F-15 trebalo da presretne let AA11 do 8 časova i 24 minuta, a najkasnije do tačno pola devet.
Peščana oluja i američki fijasko
Ipak, izgleda da niko od njih nije pročitao nijednu knjigu o vojnoj istoriji. Grehota, jer bi u suprotnom znali da čak i najdetaljnije isplanirane operacije, a kamoli protokolarne reakcije na neočekivanu i neviđenu vanrednu situaciju propadaju toliko redovno da to nikoga ne bi trebalo da iznenadi. To se dešava zbog gluposti, kukavičluka, korupcije i mnogih, mnogih drugih razloga, uključujući nagle promene vremena.
Prema detaljno pripremljenim planovima Strateške vazdušne komande (SAC), iznenadni napad Sovjetskog Saveza izazvao bi otvaranje raketnih silosa u Severnoj Dakoti, odakle bi interkontinentalne rakete poletele ka Moskvi i drugim metama. Međutim, od četiri probna lansiranja, sva četiri su se završila neuspehom, nakon čega je SAC odustao od testiranja. Da li je tu bilo reči o falinci u izradi opreme, ljudskoj nesposobnosti, (…)
