Tri dana pre nego što će se Donald Tramp useliti u Belu kuću, kineski predsednik Si Đinping iskoristio je posetu Davosu da upozori SAD da ne pribegavaju protekcionističkim merama. Kineske lidere danas alarmiraju mere koje je administracija Džozefa Bajdena donela za podsticanje privrede. Oni te mere vide kao „sistemski rizik“ po aktuelni ekonomski poredak.
Bilo kako bilo, Sjedinjene Države upravo su usvojile jedan zakon koji gotovo da je bez premca u njihovoj istoriji, u pogledu ispunjenja potreba društva. Ovaj zakon odstupa od ekonomskih strategija sprovođenih tokom proteklih decenija, koje su favorizovale gomilanje kapitala — uključujući tu i „startapove“ i rentijere — na račun propadanja radničke klase. On raskida s javnim politikama koje se vode strahom od nastavka inflacije i rasta duga. Više ne teži da umiri neoliberale i njihove pristalice smanjivanjem poreza, od čega prihodi često završavaju na berzama, pumpajući finansijski balon.
Uzevši u obzir njegov hitni plan od 1,9 biliona dolara (gotovo 10% godišnje proizvodnje Sjedinjenih Država), nakon kog bi trebalo da usledi program ulaganja u infrastrukturu, čistu energiju i obrazovanje (3.000 milijardi dolara u razdoblju od deset godina), bivši potpredsednik Baraka Obame izgleda da je konačno naučio neke istorijske lekcije. Naučio je i iz neuspeha svog bivšeg šefa, koji je bio isuviše oprezan i centristički nastrojen da bi finansijsku krizu iz 2007—2008. iskoristio kao povod za novi New deal. „Imajući u vidu sunovrat svetske privrede“, pravdao se Obama, „moj prioritet nije bilo obnavljanje ekonomskog poretka, već izbegavanje nove katastrofe.“ Opsednuta dugom, Evropa je za to vreme sebe izložila deceniji budžetske seče, smanjujući broj bolničkih kreveta...
U slučaju Bajdenovog plana, možda najviše obećava upravo njegova univerzalnost. Više od 100 miliona Amerikanaca koji prihoduju manje od 75.000 američkih dolara godišnje već je dobilo novi ček Trezora na 1.400 američkih dolara. Međutim, većina (…)
