Revija La Regl di žu, koju je 1990. godine pokrenuo Bernar Anri Levi, proslavila je dvadeset godina postojanja krajem 2010. godine u „Floru“, kafeu preko puta crkve Sen Žermen de Pre, u koji su nekad davno izlazili Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr. Vremena su se promenila, a sa njima i komšiluk. Luksuz je odmenio egzistencijalizam. U „Flor“ su se za proslavu godišnjice slile mnoge zvanice. U toj gomili moglo se naići na ugledne intelektualce, etablirane novinare i čak i nekoliko bitnih političara. Bila je to oligarhija sveta književnosti i umetnosti, štampe i medija, pre nego biznisa i politike. Međutim, u ovo doba masovne komunikacije, ta oligarhija je sve samo ne nemoćna.
U svakom slučaju, među okićenim zidovima „Flora“, nije se razgovaralo ni o poslovima ni o političkim strategijama. Svet koji se tiskao u ovom prostoru zračio je raspoloženjem i poletom jednog mondenskog društva čiji skupovi uvek odišu prijatnim aromama ponovnih susreta starih saradnika i izbrušenih međuljudskih veština — gotovo porodičnih okupljanja na kojima se dele lepe vesti, a neprijateljstvo se povlači pred dostojanstvenom raspravom kao garantom divne budućnosti. Prestiž zvanica lepo se slagao sa proslavom godišnjice nastanka jedne intelektualne, književne i političke revije.
Kanapei su bili izuzetni, a šampanjac je tekao u količinama dovoljno velikodušnim da istakne prefinjenost gostiju. Uticaj prisutnih nije se poklapao sa onim koji imaju zvanice najviših krugova pariskog visokog društva, ali ga je svakako dopunjivao, naročito u smislu prevage koju ovaj mikrokosmos može da ima na bitnim poljima informisanja i kulturne difuzije. Vlast zavisi od ovih skupova koji, uprkos svojoj šljaštećoj jalovosti, uspevaju da okupe društvene aktere koji imaju mogućnost — i od kojih se čak i očekuje — da donose odluke, osmišljavaju strategije i usmeravaju kulturni i politički život.
Rođendan revije Bernar Anrija Levija dokaz je veličine njegovog kulturnog kapitala zbog samog obima prisustva inteligencije čiji se kvaliteti možda mogu dovesti u pitanje, ali koja predstavlja nezanemarljivu silu u strukturama proizvodnje kulturnih (…)
