Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Dobro došli u muzej evropske propagande

U briselskom parku Leopold nalazi se neobičan muzej koji je od njegovog otvaranja, 6. maja 2017, videlo pola miliona posetilaca. Na ulasku moramo proći kroz debelo obezbeđenje, stražari nam proveravaju identitet, skeniraju naše lične stvari i mere nam temperaturu termalnom kamerom.

Stavljamo slušalice audio-vodiča i biramo jedan od 24 zvanična jezika Evropske unije. „Dobro došli u Kuću evropske istorije, projekat Evropskog parlamenta. Dok vas vodimo kroz izložbu, primetićete da vam ne govorimo o istoriji svake evropske nacije.“

Stalna postavka počinje predstavljanjem predmeta koji se odnose na geografske odlike kontinenta i grčki mit o Evropi. Zatim, u 18. veku je već trenutak da se pomenu nacistički režim i Sovjetski Savez. „Tokom Francuske revolucije 1789, obični građani su svrgnuli viševekovnu apsolutističku monarhiju. Njihove plemenite ideale o slobodi, jednakosti i bratstvu brzo je ukaljala Jakobinska diktatura, obeležena nasilnim represijama, masovnim pogubljenjima i političkim čistkama. Revolucionarna država prisvojila je giljotinu radi eliminisanja svojih neprijatelja“, govori nam nevidljivi narator iz audio-vodiča dok nam u ušima odzvanja suv i hladan zvuk sekire. „Ondašnje objašnjenje — da viši ciljevi opravdavaju surova sredstva — više puta se koristilo u kasnijoj evropskoj istoriji. Navedimo kao primer policijsku državu Sovjetskog Saveza Josifa Staljina i nacistički režim u Nemačkoj.“ Ispostaviće se da je ova analogija u osnovici cele postavke.

U prostorijama posvećenim 19. veku ne pominju se proevropski pacifisti poput Viktora Igoa ili Berte fon Sutner, prve žene koja je dobila Nobelovu nagradu za mir 1905. godine. Ali zato smo naučili da je marksizam „ostrašćena reakcija“ na industrijsku revoluciju, tokom koje su „radnici često živeli u užasnim uslovima za rad i život“. No, dodaje glas, „krajem 19. veka, njihov položaj se popravio zahvaljujući sve većim glasačkim pravima“.

Ne tražite ni najmanju pohvalu radničkog pokreta — tako nešto ne postoji. Uostalom, naglašava audio-vodič, „radnička klasa nikada nije bila homogena. Članovi radničke klase nemaju iste odlike jer one zavise od zemlje i od proizvodnog sektora“. Dok, s druge strane, buržujska klasa „pokreće ekonomske i političke promene (...) i ima značajnu ulogu u uspostavljanju modernih demokratskih država“.

Da bismo razumeli kako je muzej koji je evropske poreske obveznike koštao 55,4 miliona evra stigao do ovako finih istorijskih analiza, treba se zainteresovati za sastav njegovog naučnog odbora. Prilikom svog zvaničnog postavljenja za predsednika Evropskog parlamenta, 13. februara 2007, Hans Gert Petering, jedan od rukovodilaca Demohrišćanske unije Nemačke (CDU), izrekao je jednu želju: „Želim da stvorimo mesto sećanja i budućnosti koje će slaviti evropsku ideju.“ Naredne godine, „odbor renomiranih istoričara i (…)

Obim celog teksta : 1 376 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žan-Batist Male

PREVOD: Jelena Nikolić

Podeli ovaj tekst