Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

MANJAK RADNIKA I ZASTARELE METODE RADA

Izgaranje japanskih službenika

Daleko od klišea o državnom službeniku zaklonjenom od životnih peripetija, visoki japanski zvaničnici rade pod iscrpljujućim uslovima, mesečno i do trista prekovremenih sati. Zakoni o socijalnoj zaštiti — koji i inače nedovoljno štite — ne važe za ove zaposlene. Oni u sve većem broju napuštaju ministarstva, što vodi neviđenoj krizi

Pola dva ujutru. U tokijskom naselju Kasumigaseki, sedištu većine državnih institucija, beskrajni redovi taksija kruže oko visokih vladinih zgrada. Propustivši poslednji metro, službenici teškim koracima prilaze automobilima koji nestaju u dubini noći.

Ova scena ilustruje svakodnevni život državnih službenika u Japanu. Iako uživaju zavidan status, bez rizika od nezaposlenosti, njihov život liči na muke Isusove. Zbog toga što rade za opšti interes i po potrebi moraju da upravljaju vanrednim situacijama, zakon o radu, koji ograničava broj prekovremenih sati na četrdeset pet mesečno za ostale zaposlene, ne odnosi se na njih. Njihovi sindikati su takođe lišeni prava na štrajk.

U Kasumigasekiju je radno vreme ovih kanrija („zvaničnika ministarstava“), krema japanske elite, neograničeno. Prema studiji iz 2018. godine, Ivamoto Takaši. profesor na Univerzitetu Kejo u Tokiju, pokazuje da broj njihovih prekovremenih radnih sati u proseku iznosi 100 mesečno — sedam puta više nego u privatnom sektoru. To čak prevazilazi i tzv. „karoši liniju“ ili prag „smrtnosti od prekomernog rada“ od 80 prekovremenih sati. Ministarstvo zdravlja smatra da rad preko tog limita ima visok patološki rizik. Povrh svega, budžet za administraciju strogo je regulisan zakonom i ovi prekovremeni sati se najčešće ne plaćaju.

„Uobičajeno je da se mladi u Kasumigasekiju ubijaju. Ponekad sam mesečno radio i više od dvesta sati prekovremeno“, seća se gdin K. L., nekadašnji službenik koji pristaje da anonimno svedoči. Dok je radio u ministarstvu, vraćao se kući taksijem „između 2 i 5 ujutru, da bi ponovo kretao u kancelariju oko 8 sati“. „Za moju suprugu to je bilo kao da ne postojim, bio sam kao neki duh“, dodaje sa gorčinom.

Tako, lišeni sna i porodičnog života, mnogi tonu u depresiju. Prema podacima koje je 2019. godine objavio sindikat državnih službenika. u Kasumigasekiju je 32,4% ispitanih bilo „lošeg zdravlja“, „uzimalo lekove“ ili bilo na „bolničkom lečenju“, dok je 28% osetilo ili još uvek oseća „strah od smrti od prekomernog rada“. Što se tiče stope samoubistava, ona je stigla do 16,7 na 100.000 ljudi, što je, prema studiji Ivamotoa, 50% više nego u privatnom sektoru. Nacionalna kadrovska uprava, javno telo zaduženo za zapošljavanje i regulisanje zarada državnih službenika, registrovalo je šest karoši slučajeva u 2019. godini, od 174 na nacionalnom nivou.

„Neučtivost“ video-konferencija

Ova situacija se pre svega može objasniti organizacijom parlamentarnih rasprava i političkim i administrativnim karakteristikama zemlje. Od 2012. godine, apsolutnu većinu u oba doma Parlamenta ima Liberalno-demokratska partija (PLD, desnica) sa svojim saveznikom Komeito (desni centar). Kako se na kraju parlamentarne sednice razmatrani tekstovi zaključuju, malobrojnije levičarske stranke svim sredstvima pokušavaju da produže raspravu i trajanje sednice, kako bi time blokirale zakonske predloge skupštinske većine. Tu su visoki službenici glavni u obrađivanju tema o kojima se raspravlja.

Pored toga, budući da su granice između zakonodavne i izvršne vlasti nejasne, vrlo često se dešava da su ovi zvaničnici zaduženi za podnošenje zakona poslanicima stranaka na vlasti, koji će ih predstaviti Parlamentu. Oni, takođe, blisko sarađuju sa izabranim zvaničnicima i brinu se o svim vrstama zadataka, poput organizovanja sastanaka i pregovora unutar partija, kako bi članovi Parlamenta unapred potvrdili svoje projekte. Budući da ne postoje ministarski kabineti, visoki zvaničnici pripremaju odgovore na pitanja koja ministrima postavlja skupština.

Zato su sastavljanje zakonskih tekstova i rasprave u Parlamentu njihova obaveza. Najčešće su rokovi vrlo kratki, posebno u osetljivim predmetima; datumi za sastanke odbora određuju se samo dan ranije, ostavljajući kanriju da u toku noći proveri sva pitanja. „Dešava se vrlo često da ih primimo oko 9 ili 10 sati uveče, a moraju biti spremni u 9 sati ujutro, kada se Parlament otvara. Za sastavljanje odgovora, provere sa svim organima ministarstva da ne bi došlo do greške ili neusklađenosti sa stavom vlade, i povrh (...)

Obim celog teksta : 1 935 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Juta Jagišita

je novinar iz Tokija.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst