Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ODVEĆ NAMETLJIV SUSED

U Meksiku uzdrmano američko tutorstvo

Suverenitet Meksika nagriza se sa svih strana. Institucionalno, kroz korupciju. Teritorijalno, aktivnostima narko-kartela. Ekonomski, slobodnom trgovinom. I geopolitički, „prokletom“ blizinom Sjedinjenih Država. U ovom poslednjem domenu, predsednik Andres Manuel Lopez Obrador napravio je diskretan ali odlučan zaokret

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador (skraćeno AMLO) uputio je 15. decembra 2020. godine čestitku Džozefu Bajdenu, izabranom za Belu kuću nekoliko nedelja ranije. Usred očekivanih jezičkih formula, pismo odstupa od jednostavne dobrosusedske diplomatije: „Sigurni smo da će s vama biti moguće i dalje primenjivati principe spoljne politike utvrđene našim ustavom, a posebno politiku neintervencije i [prava] narodnog samoopredeljenja.“ Uveren da su bezbednost i prosperitet Sjedinjenih Država „usko povezani sa situacijom u Meksiku“, Stejt department je nadzor nad susedom na jugu odavno postavio kao „apsolutni prioritet“. Bez previše brige o njegovom suverenitetu.

Nedavni skandal je uzbudio duhove. Suđenje šefu mafije Hoakinu Guzmanu — El Čapu, završeno 2019. godine, otkrilo je da je Biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive (ATF) — koji se navodno bori protiv trgovine oružjem — „slučajno“ postao jedan od dobavljača automatskih pušaka za kartel Sinaloa. Kroz svoj projekat „Gunrunner“ („trgovac oružjem“) i operaciju „Brzi i žestoki“. ATF je omogućio krijumčarima povezanim sa narko-trgovcima da oružje nabave u Sjedinjenim Državama i prebace ga preko granice, kako bi pratio njihove tragove.

Od 2006. godine, tokom pet narednih godina, 2.500 komada oružja, od poluautomatskih do protivtenkovskih pušaka, palo je u ruke kartela. Sve se to dešavalo uz prećutni pristanak američkih agenata, koje društveni uticaj ovakvih metoda nije zanimao sve do trenutka kada su kalašnjikovima iz ovih tajnih programa ubijene njihove kolege iz migracione policije (US Border Patrol).

Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez podrške meksičkog rukovodstva. Kada je američki predsednik Džordž V. Buš 2002. godine formirao vojnu komandu za nadgledanje severnog dela kontinenta (US Northern Command ili Northcom), njegov kolega Visente Foks primenjivao je diplomatiju opreza i pozdravio uspostavljanje severnoameričke bezbednosne zone. Potom, 2005. godine, jedanaest godina nakon sklapanja Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA), uspostavljanje Partnerstva za bezbednost i prosperitet (PSP) ukazuje na dalje podudaranje bezbednosnih politika dveju zemalja. Felipe Kalderon je 2007. godine zatražio od Ujaka Sama podršku u „ratu protiv narko-trgovine“. Inicijativa Merida je tada postala uporište saradnje između Meksiko Sitija i Vašingtona.

Prisluškivanje predsednika

Na papiru, ovaj program, koji finansiraju Stejt department i Agencija za međunarodni razvoj (Usaid), ima za cilj da u Meksiku „ojača bezbednosne i pravosudne institucije“, kao i vladavinu prava, da „obuzda nasilje“ i „osigura granicu“. Istovremeno, on mora „pojačati napore Sjedinjenih Država da okončaju trgovinu oružjem i novcem, i potražnju za drogom“. Konkretnije, inicijativa ima oblik koverte s pola milijarde dolara namenjenih kupovini američke opreme za meksičke snage bezbednosti (oklopna vozila, pomorski patrolni avioni, borbeni helikopteri...), kao i fonda od tri milijarde dolara namenjenih intenziviranju američkog prisustva južno od reke Rio Grande.

Kalderon je otvorio vrata za saradnju sa obaveštajnim službama severnog suseda. Njegova vlada odobrila je uspostavljanje sistema tehničkog nadzora za Meksiko, programa koji omogućava Vašingtonu da geolocira, presreće i analizira informacije iz bilo kog komunikacionog sistema (telefona i interneta) u Meksiku. U novembru 2010. godine, novinarska istraga je otkrila da se devet američkih obaveštajnih agencija nastanilo u neboderu nedaleko od ambasade Sjedinjenih Država. Među njima su bile Obaveštajno-odbrambena agencija (DIA, vojna obaveštajna služba), Državni ured za izviđanje (NRO, satelitske slike) i Nacionalna bezbednosna agencija (NSA, signalno-obaveštajni podaci).

Bez sumnje u uverenju da crveni tepih još uvek nije dovoljno prostrt pred njima, Sjedinjene (...)

Obim celog teksta : 1 779 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Conversion depuis LMDRS-2021-05.xml#7

Luis Alberto Rejgada

je novinar.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst