U selu dvadesetak kilometara od grada Gao na severu Malija, tri oklopna vozila raspoređena su između zemljanih kuća. Vojnici se provlače među magarcima i osmatraju okolinu, s prstom na orozu. Trebalo je pričekati dvadesetak minuta da se stanovnici prikupe pred oficirom francuske operacije „Barkan“, zaduženim da sasluša njihove pritužbe. Ovaj je ležerno zavaljen u stolici, raširenih nogu. Seljani se ne obaziru preterano na taj neučtiv gest.
„Znate li koliko košta kilogram ribe?“, vojnik pokušava da probije led usred pustinje. Ne shvata ga učitelj koji, zbog svog poznavanja francuskog jezika, predstavlja selo: „Nemamo toga ovde. Imamo kamilu, kozu, kravu.“ Poručnik se ne da zbuniti: „Koliko staje kilo kamiljeg mesa?“ Odgovor: 5000 CFA franaka (7,60 evra). Vojniku se to učini skupo. „Dobra je to cena jer je kamila lekovita“, tvrdi Malijac.
Ovi gluvi telefoni samo su uvod u zamornu raspravu o potrebama stanovništva. Seljani su jednoglasni u zahtevu za kopanje bunara. Poručnik obećava da će napisati izveštaj o tome, ali stavlja do znanja da zauzvrat očekuje obaveštavanje o neprijateljskim snagama. Njegov sagovornik ne vidi baš kako bi mogao da pomogne: ovde su pošast razbojnici i kradljivci stoke. Nema džihadista. „Ovo ne prestaje, žali se meštanin sa strane. Francuzi, Estonci, Holanđani, Nemci — svraćaju ovde svake nedelje, pitaju šta nam treba. Ali nikada ništa ne urade.“
Ova bi scena mogla izgledati trivijalno u svakodnevici operacije „Barkan“, sa pet hiljada muškaraca i žena angažovanih u ratu u Sahelu. Uz jedan detalj: vojnici koji patroliraju ovim zaseokom nisu Francuzi, već Estonci. Od marta 2018. godine, pedesetak pešadinaca iz prestižnog izviđačkog bataljona Esti raspoređeno je pod francuskom komandom. Oni obezbeđuju masivnu bazu Gao i deluju u krugu od dvadesetak kilometara. Nekoliko njih je povređeno u julu 2019. godine u samoubilačkom napadu. Ipak je Talin, koji se predstavlja kao nepokolebljivi saveznik Pariza, obećao da će udvostručiti svoj odred u Sahelu: u decembru se parlament saglasio o angažmanu 175 vojnika.
Ali šta rade Estonci u unutrašnjosti Malija? Za malu baltičku državu vojna pretnja dolazi sa istoka, gde Rusija pokazuje mišiće. Komandant Argo Sibul, šef Gao odreda, priznaje da tek upoznaje teren. „Već smo poslali jedno odeljenje sa Francuzima u Centralnoafričku Republiku 2014. godine. Ali ovaj nivo saradnje je nov.“ On to vidi kao razmenu dobrih praksi, koja se proteže i izvan Malija: „Naše prisustvo nije direktno povezano sa odbranom naše zemlje. Neke jedinice ovde donose sigurnost, dok druge brane našu zemlju u okviru misije Enhanced Forward Presence.“
Ojačano istureno prisustvo (Enhanced Forvard Presence, eFP) predstavlja NATO misiju oformljenu tokom samita u Varšavi 2016. godine. Iako Estonci obično izbegavaju da to iskreno kažu, ovo je primer transakcione diplomatije: u zamenu za angažovanje odreda od trista Francuza i njihovih „Leklerk“ tenkova u okviru eFP, Talin učestvuje u „Barkanu“. Javno više volimo da govorimo o „solidarnosti“. Severnoafričke oružane grupe „nisu direktna pretnja Estoniji“, priznaje u imejl prepisci podsekretarka odbrane Estonije Kadi Silde. „Ali mi razumemo neposrednu pretnju koju oni predstavljaju za naše evropske saveznike i njihove građane. (...) U istom duhu solidarnosti, kada Rusija napada naše demokratske vrednosti, ponaša se agresivno i narušava naš vazdušni prostor, Francuska i drugi saveznici stoje uz Estoniju kako bi nas zaštitili od te pretnje.“
General Riho Teras, evropski poslanik (Evropska narodna stranka, PPE) i zapovednik prvih odreda koje je njegova zemlja rasporedila u Africi 2018. godine, takođe smatra da je važno dokazati se u očima najmoćnijih zapadnih partnera. „Pokazujemo našu posvećenost [Atlantskom] Savezu“, objašnjava on. „Činili smo to i sa Amerikancima u Iraku i sa Britancima u Avganistanu.“ Za Estoniju učestvovanje u francuskoj operaciji ili operaciji (…)
