Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

AMERIKA PRISILJAVA NA POTISKIVANJE RUSKIH ISPORUKA

Vašington pravi haos na evropskom tržištu gasa

Sukob u Ukrajini, sudbina opozicionara Alekseja Navaljnog, gasovod Severni tok 2: pogoršanje odnosa između Rusije i Zapadne Evrope okupira kancelare od 2014. Ove tenzije u osnovi predstavljaju energetsku „veliku igru“ u kojoj se ukrštaju ruska strategija, američki zahtevi, nemački interesi, klimatska kriza i liberalni dogmatizam Evropske komisije

Tokom posete Beloj kući u julu 2018. godine, gospodin Žan Klod Junker, tadašnji predsednik Evropske komisije, složio se sa predsednikom Donaldom Trampom. „Danas smo odlučili da ojačamo našu stratešku saradnju u polju energetike“, zajednički izjavljuju ova dvojica političara. „Evropska unija želi da uvozi više tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država kako bi diverzifikovala svoje snabdevanje.“ Bila je tada javna tajna da severnoamerički proizvođači gasa traže nove klijente, a Evropska unija je, kao najveći svetski uvoznik, idealan kupac.

Sukob Rusije i Ukrajine, pitanje gasovoda Severni tok 2 i tenzije u Sredozemnom moru oko kiparskih naftnih polja doveli su proizvodnju i snabdevanje prirodnim gasom u središte geopolitičke igre, u doba kada pitanja zaštite životne sredine zabrinjavaju sve veći broj država. U pitanju je, svakako, neobnovljiv resurs, ali koji manje zagađuje okolinu od nafte i — naročito — od uglja. Gas takođe omogućava jeftinu proizvodnju električne energije i transportuje se lakše nego u prošlom veku.

Pojavom tečnog prirodnog gasa (TPG), koji se transportuje tankerima, tzv. metanizerima, ovaj nekada vrlo regionalizovan sektor se internacionalizuje i oslobađa uzajamne zavisnosti između izvoznika i uvoznika koju su nametali gasovodi. Ovaj proces se ipak ne odlikuje jednostavnošću: ekstrahovani gas se najpre pretvara u tečnost hlađenjem do temperature od -161°C, transportuje se tankerima, a onda ponovo gasifikuje. Unutar Evropske unije tridesetak terminala omogućava ove operacije (pogledajte mapu). Iako se većina svetskog izvoza odigrava putem gasovoda (63%, naspram 37% morskim putem), ovaj jaz se smanjuje (u 2005. godini bilo je 78% naspram 22%).

Pogodniji od zemnog gasa, TPG je izvor entuzijazma kod pobornika liberalizacije ovog sektora. Zahvaljujući njemu, operateri se igraju cenama na različitim tržištima (evropsko, atlantsko i pacifičko) i sve češće zaključuju kratkoročne ugovore, poznate kao „spotovi“, koji omogućavaju obavljanje transakcija iz dana u dan. Nasuprot tome, ugovori za isporuku putem gasovoda — pa čak i deo onih koji se odnose na TPG — sklapaju se na duže periode, često od dvadeset ili trideset godina.

Najveći svetski proizvođač gasa, Sjedinjene Države ekstrahuju 88% više nego pre petnaest godina, dok Rusija stagnira, a Evropa je smanjila proizvodnju za polovinu. Uzrok? Otkriće „nekonvencionalnog“ gasa početkom 2000-ih, koji se izvlači ispod zemlje visoko zagađujućom tehnikom hidrauličkog frakturiranja. Počev od 2008. godine, njegova intenzivna eksploataciji olakšana je „željom savezne vlade za energetskom nezavisnošću“, a pre svega „pravnom regulativom eksploatacije i proizvodnje, prema kojoj u Sjedinjenim Državama vlasništvo nad zemljištem podrazumeva i vlasništvo nad podzemnim resursima“. Drugim rečima, vlasniku nije potrebno odobrenje države da bi eksploatisao svoje podzemne resurse.

Iako Sjedinjene Države troše većinu svoje proizvodnje, viškovi se uvećavaju. Od tri najveća svetska tržišta, izgleda da je evropsko najprivlačnije. Vašington je primenjivao različite vrste pritiska na Brisel kako bi se smanjio udeo Rusije u evropskom snabdevanju gasom. U julu 2017. godine, g. Tramp se založio za Inicijativu tri mora (ITM). Nakon prvog sastanka 2016. godine, ovaj forum svake godine okuplja dvanaest zemalja smeštenih između Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora kako bi se „promovisala saradnja u razvoju infrastrukture u energetici, saobraćaju i digitalnim tehnologijama “. Američki predsednik nije prikrivao svoj cilj: ojačati, na inicijativu Poljske i protivno stavu Nemačke, snabdevanje Evrope u pravcu sever—jug gasom koji bi se (…)

Obim celog teksta : 1 710 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Matijas Rejmon

je ekonomista.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst