Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

FILM

Bo Viderberg kao anti-Bergman

Želeo je da prikaže štrajk iznutra, da iskaže svoje poštovanje prema sindikalisti Džou Hilu, ali i da govori o ljubavi. Uveo je detektivski film u švedsku kinematografiju i stvorio novi tip glume. Bo Viderberg slavi i lično i kolektivno suprotstavljanje poretku sa sada već zaboravljenom slobodom i lirizmom

Pre nego što je nastala mogućnost da se većina klasičnih filmova pogleda kod kuće, generacije i generacije filmskih istoričara su u panteon klasične kinematografije stavljale uvek iste filmske režisere i njihove filmove. Danas je, međutim, čitav niz ostvarenja postao dostupniji, te se mnogi nepoznati ili zaboravljeni reditelji dižu iz pepela. U tom smislu, distributerska kuća Malavida odlučila je da ponovo izda i distribuira 12 od 15 filmova švedskog reditelja Boa Viderberga i da mu tako vrati zasluženo mesto u svetskoj kinematografiji. Njegovi filmovi glasno kritikuju društvene nepravde i nisu po ukusu zvanične kritike, koja priznaje namučene duše samo ako se na kraju priklone dominantnoj estetici — što se jasno vidi po filmskom opusu Morisa Pijala, koji je počeo filmom Golo detinjstvo (L’Enfance nue), a završio sa naslovom Dečko (Le Garçu).

Viderberg se nije povinovao. Rođen je u Malmeu 1930. kao sin radnika i, iako se kratko školovao, postaje pisac (četiri objavljena romana pedesetih), a zatim 1960. filmski kritičar u velikom stokholmskom večernjem listu. Godine 1962. izlazi njegova zbirka objavljenih hronika Pogled na švedski film, u kojoj kritikuje „filmove za matorce“, kako naziva buržujski konformizam švedske kinematografije. Ova publikacija je švedski pandan Trifoovom članku iz 1954. godine „Izvesna tendencija francuske kinematografije“, objavljenom u časopisu Filmske sveske (Les Cahiers du cinéma). U svojim polemikama, Viderberg napada velikog Ingmara Bergmana i zamera mu što učvršćuje stereotipe o hladnim i neurotičnim Šveđanima, i još naglašava da njegove likove muče pitanja koja „zanimaju samo one što ne moraju da rade za život“. 

Pošto su ga celog života pitali o Bergmanu, Viderberg će preterivati u svojim konfliktnim stavovima o svom prethodniku, čiji je film Monika (1953) izuzetno voleo i s kojim je sarađivao na jednom pozorišnom projektu. Sam Bergman je na svoj spisak omiljenih filmova, sačinjen 1994. na zahtev Festivala u Geteborgu, na četvrto mesto stavio drugi Viderbergov film Gavranova četvrt (Kvarteret Korpen). Bergman se divio slobodi svog mladog rivala, koji je ujedno i pisao scenarija i montirao sopstvene filmove; zavideo mu je na neposrednom vođenju glumaca, veštini da spoji profesionalne glumce s početnicima ili amaterima. Čak je želeo da za svoj film Tišina iz 1963. angažuje Tomija Bergrena, junaka prva dva Viderbergova filma i njegovog omiljenog glumca; njegova izvedba u Džou Hilu ostaje nezaboravna. 

Viderberg od samog početka ostavlja snažan utisak na gledaoce. Film Kolica (Barnvagnen), prikazan u okviru Nedelje kritike na Kanskom festivalu, podseća na prva Godarova ostvarenja. Međutim, njegova junakinja se od Godarove Patrisije (Džin Seberg) iz Do poslednjeg daha (A bout de souffle) razlikuje po tome što radi u fabrici u radničkom gradu kao što je Malme, u kom Viderberg snima i improvizuje, daleko od Godarovog Pariza. Ispod lakoće koja imitira novi talas krije se portret mlade, moderne i preduzimljive žene kojoj se udvaraju dva mladića suprotnih socijalnih prilika i koja, pošto zatrudni, odlučuje da se sama snađe. 

Kandidat za Oskara za strani film 1965. godine Gavranova četvrt jasno se fokusira na socijalna pitanja, iako zadržava poetičan izraz. Kao i sam autor, Anders odrasta u radničkoj porodici iz Malmea. Odrastajući uz ćudljivog oca alkoholičara i majke koja se trudi da opstanu u bednoj svakodnevici, on sanja da postane pisac. Godina je 1936, ključni trenutak u istoriji zemlje kad (…)

Obim celog teksta : 1 726 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Filip Person

je novinar. 
PREVOD: Jelena Nikolić

Podeli ovaj tekst