Poreska reforma mogla je da otvori novu stranicu u političkoj istoriji Kolumbije, države sa drugom najnižom naplatom poreza među zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konzervativni predsednik Ivan Duke predstavio je svoj plan 15. aprila i naveo samo njegove prednosti. Reforma bi trebalo da donese 23,4 milijarde pezosa, ili oko 5,2 milijarde evra, i time smanji budžetski deficit (procenjen na 8,6% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2021. godini), da izvuče 2,8 miliona ljudi iz krajnjeg siromaštva i obezbedi fond za borbu protiv efekata klimatskih promena.
Ali nisu sve poreske reforme progresivne. U ovom slučaju, radilo se o proširenju poreza na dodatu vrednost (PDV) — jednog od najneravnopravnijih poreza — na proizvode koji su do tada bili izuzeti od oporezivanja i na najniže dohotke koji se do tada nisu oporezivali, kao i o ukidanju mnogih beneficija za domaćinstva srednje klase, koja su ionako teško pogođena krizom kovida-19. Čak su se i centrističke stranke, poput Socijalne partije nacionalnog ujedinjena (često nazivana Partija U ili PU) bivšeg predsednika Huana Manuela Santosa i Kolumbijske liberalne stranke, brzo složile da će ta mera naštetiti najugroženijim građanima. „Ovo je regresivna poreska reforma namenjena otplati kolumbijskog spoljnog duga i održavanju kreditnog rejtinga“ kod kreditnih agencija, dala je svoje objašnjenje nevladina organizacija Progresivna internacionala.
Dan nakon najave reforme, Centralna radnička unija (CUT), glavna sindikalna konfederacija u zemlji, pozvala je na generalni štrajk 28. aprila i dobila podršku široke koalicije društvenih pokreta. Štrajk je doveo do masovnih demonstracija. Nezadovoljstvo ovom reformom pokrenulo je mnoge druge nagomilane zamerke. Izveštaj vladine agencije za statistiku od 29. aprila otkrio je da 45% Kolumbijaca živi ispod granice siromaštva (što je 10% više nego 2020. godine), a 15% je u ekstremnom siromaštvu.
Sa masovnim okupljanjem naroda, Duke gubi kontrolu nad situacijom. Najzad, 2. maja povlači svoj projekat. Ministar finansija Alberto Karaskija podneo je ostavku sledećeg dana. Nijedan od ova dva postupka nije bio dovoljan da ublaži narodni bes. Pošto su demonstranti bili izloženi nasilnoj policijskoj represiji, protest protiv poreske reforme prerasta u protest protiv vladine strategije bezbednosti. Na ulicama zemlje narasta plima okupljenih ljudi.
Čvrst savez sa Vašingtonom
„Kolumbijski bezbednosni aparat još uvek se vodi anahronom doktrinom“, kaže politikolog Pedro Piedraita sa Univerziteta u Medeljinu. „Antikomunističkom doktrinom o ’unutrašnjem neprijatelju’, prema kojoj demonstranti nisu viđeni kao građani, već kao legitimne vojne mete.“ Društveni mediji širom sveta ubrzo su bili preplavljeni slikama Esmadovih odreda (Escuadrón Móvil Antidisturbios) koji napadaju demonstrante. Čuveni Institut za razvoj i mirovne studije (Indepaz) zabeležio je 12. maja 2021. godine 39 ubistava koja su izvršile policijske snage, 1.055 slučajeva arbitrarnog pritvora i 16 slučajeva seksualnog nasilja.
Ove akcije su izazvale talas međunarodne osude, uključujući i izjavu portparola Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, u kojoj je 4. maja rekao da je „izuzetno uznemiren“ događajima. Zamenik portparola Stejt departmenta Sjedinjenih Država dao je znatno blažu izjavu, ocenivši da „nasilje i vandalizam predstavljaju zloupotrebu prava“ na mirne demonstracije i pozvavši „policiju na krajnju suzdržanost, kako bi se izbegli dalji gubici ljudskih života“. Istog dana, na 51. godišnjoj američkoj konferenciji u Vašingtonu, državni sekretar Entoni Blinken govorio je o kršenju ljudskih prava i demokratskom deficitu u Venecueli, Kubi, Nikaragvi i Haitiju, bez ijedne reči o Kolumbiji. Osim Argentine i Venecuele, Latinska Amerika je i dalje ćutala. Havana je protestovala zbog proterivanja jednog od svojih diplomata, optuženog za obavljanje „aktivnosti nespojivih sa odredbama Bečke konvencije “, smatrajući da Bogota nastoji da „skrene pažnju međunarodne zajednice sa nasilne represije vojnih i policijskih snaga protiv demonstranata, koja je dovela do više desetina mrtvih i više stotina povređenih “.
Predsednik Džozef Bajden uvek je (…)
