Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

URADI SAM BIOLOGIJA

Protivrečnosti garažne biologije

Participativna biologija, rođena u garažama i neformalnim laboratorijama, zasniva se na otvorenom i komunalnom pristupu nauci koji želi da se oslobodi koncepta intelektualne svojine, a ponekad čak i pritiska industrije. Majstori za živa bića oslanjaju se na slobodan pristup znanju i preusmeravanje naučnih metoda u nove svrhe. Međutim, oni ne uspevaju da pobegnu od preduzetničke logike

„Ovde ništa nije na prodaju! Nama su bitni oslobođenje i autonomija, a ne tehnološke inovacije.“ Tim rečima pozdravio nas je čovek pod nadimkom Džeronimo, pedesetogodišnji doktor biologije, na ulasku u Autonomnu alternativnu solidarnu i eksperimentalnu laboratoriju za biologiju (Labase). Uz tridesetosmogodišnjeg biološkog istraživačkog inženjera Antonina Demonža, Džeronimo vrši eksperimente sa aparatom za proveru efikasnosti ručno pravljenih zaštitnih maski protiv koronavirusa koji su njih dvojica osmislili. „Jedino što smo morali da kupimo bio je kompresorski inhalator koji nas je koštao 12 evra“, navodi Džeronimo. Ostatak uređaja čine kompresor iz starog frižidera, filter iz italijanskog espreso aparata i isečena plastična flaša. Cilj je da se osmisli aparat koji bi bio jeftin, pouzdan i mogao da se napravi bilo gde na planeti.

Laboratorija u kojoj od januara 2019. godine rade ova dvojica majstora za živa bića smeštena je na jugoistoku Monpeljea. Recepture, analitičke vage, digestori, suvi sterilizatori: sva oprema uzeta je iz otpada univerzitetskih istraživačkih centara ili prostorija jedne ugašene bolnice. U prostorijama laboratorije govori se o „baktoima“ (bakterije) i „gelozama“ (hemijske osnove za uzgajanje mikrobioloških kultura). Takođe, u njima se ljudi podučavaju kako da uzgajaju gljive, identifikuju pojedine sojeve bakterija ili testiraju antibakterijsko dejstvo lekovitog bilja.

Prvo udruženje ovog tipa nastalo je 2008. godine u podrumu jednog paba u Kembridžu u SAD. Na samo par ulica od Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), na prvom sastanku udruženja DIYbio (skraćenica za do-it-yourself biology, „uradi sam biologija“) koje su osnovali Mekenzi Kauel i Džejson Boub, okupilo se nekih tridesetak radoznalaca, amatera i ljubitelja biologije. Ubeđeni da „bi širenje razumevanja biotehnologije od strane javnosti bilo od velike koristi za društvo“, njih dvojica su odlučili da osnuju „živu, produktivnu i bezbednu zajednicu nezavisnih biologa“.

Ovaj pokret, često nazivan biohakingom, što je aluzija na način organizovanja onlajn pirata, danas broji pedeset i šest laboratorija širom sveta i okuplja nekih pet hiljada biologa i biološkinja. „Radi se o veoma šarenoj skupini ljudi“, komentariše sociolog Morgan Mejer, direktor istraživanja na univerzitetu Mines ParisTech. „Mnogi među njima i u prošlosti su se bavili biologijom, (...)

Obim celog teksta : 1 145 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Morgan Pelenek

je novinarka i članica kolektiva Ekstra muros.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst