„Ovde ništa nije na prodaju! Nama su bitni oslobođenje i autonomija, a ne tehnološke inovacije.“ Tim rečima pozdravio nas je čovek pod nadimkom Džeronimo, pedesetogodišnji doktor biologije, na ulasku u Autonomnu alternativnu solidarnu i eksperimentalnu laboratoriju za biologiju (Labase). Uz tridesetosmogodišnjeg biološkog istraživačkog inženjera Antonina Demonža, Džeronimo vrši eksperimente sa aparatom za proveru efikasnosti ručno pravljenih zaštitnih maski protiv koronavirusa koji su njih dvojica osmislili. „Jedino što smo morali da kupimo bio je kompresorski inhalator koji nas je koštao 12 evra“, navodi Džeronimo. Ostatak uređaja čine kompresor iz starog frižidera, filter iz italijanskog espreso aparata i isečena plastična flaša. Cilj je da se osmisli aparat koji bi bio jeftin, pouzdan i mogao da se napravi bilo gde na planeti.
Laboratorija u kojoj od januara 2019. godine rade ova dvojica majstora za živa bića smeštena je na jugoistoku Monpeljea. Recepture, analitičke vage, digestori, suvi sterilizatori: sva oprema uzeta je iz otpada univerzitetskih istraživačkih centara ili prostorija jedne ugašene bolnice. U prostorijama laboratorije govori se o „baktoima“ (bakterije) i „gelozama“ (hemijske osnove za uzgajanje mikrobioloških kultura). Takođe, u njima se ljudi podučavaju kako da uzgajaju gljive, identifikuju pojedine sojeve bakterija ili testiraju antibakterijsko dejstvo lekovitog bilja.
Prvo udruženje ovog tipa nastalo je 2008. godine u podrumu jednog paba u Kembridžu u SAD. Na samo par ulica od Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), na prvom sastanku udruženja DIYbio (skraćenica za do-it-yourself biology, „uradi sam biologija“) koje su osnovali Mekenzi Kauel i Džejson Boub, okupilo se nekih tridesetak radoznalaca, amatera i ljubitelja biologije. Ubeđeni da „bi širenje razumevanja biotehnologije od strane javnosti bilo od velike koristi za društvo“, njih dvojica su odlučili da osnuju „živu, produktivnu i bezbednu zajednicu nezavisnih biologa“.
Ovaj pokret, često nazivan biohakingom, što je aluzija na način organizovanja onlajn pirata, danas broji pedeset i šest laboratorija širom sveta i okuplja nekih pet hiljada biologa i biološkinja. „Radi se o veoma šarenoj skupini ljudi“, komentariše sociolog Morgan Mejer, direktor istraživanja na univerzitetu Mines ParisTech. „Mnogi među njima i u prošlosti su se bavili biologijom, (…)
