Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PUSTOŠENJE ŽIVOTNE SREDINE ZARAD AKVAKULTURE

U Gambiji, tragom mirisa trule ribe

Grozničavo razvijano tokom 1990-ih, uzgajanje ribe trebalo je da reši problem prekomernog ribolova. Veći deo ribe koja se danas konzumira dolazi sa uzgajališta, gde se hrani upravo brašnom od divljih riba. Na gambijskoj obali siromašni ribari lože kotlove ove paklene industrije

Gundžur, primorski gradić sa petnaest hiljada stanovnika u najmanjoj državi afričkog kontinenta — Gambiji. Tokom dana bele peščane plaže vrve od aktivnosti. Ribari vuku svoje kanue, istovaruju ulov u ruke svojih žena, koje odmah kreću ka pijacama na otvorenom. Deca igraju fudbal dok ih grupa turista, zavaljenih u ležaljkama na plaži, fotografiše mobilnim telefonima. Kada padne noć, sve se zaustavlja i obalu osvetljavaju logorske vatre. Sedi se i diskutuje. Neki uče da sviraju udaraljke ili koru, drugi improvizuju tradicionalni rvački meč. Na samo pet minuta hoda ka unutrašnjosti gradića, nalazite sasvim drugačije okruženje prirodnog rezervata Bolong Fenjo, sa 320 hektara zaštićene vegetacije mangrova, močvara i savana, kao i laguna naseljenih pticama selicama, grbavim delfinima i majmunima vrste marmozet. Čudo biodiverziteta, ovo mesto doprinosi kako ekološkom zdravlju regiona, tako i njegovoj ekonomiji, budući da ga stotine ornitologa i turista poseti svake godine. Ali je ujutru 22. maja 2017. godine stanovnike dočekao zaprepašćujući prizor: laguna Bolong Fenjo pretvorila se u crvenkastu lokvu po kojoj je plutalo na hiljade mrtvih riba. „Nema više ničeg živog“, izvestio je lokalni novinar. Nestala je i većina ptica koje su se gnezdile u blizini lagune.

Stanovnici zatim uzimaju uzorak zagađene vode i odlučuju da ga odnesu Ahmedu Mandžangu, istraživaču mikrobiologije rođenom u Gundžuru. Rezultati su alarmantni: voda u laguni sadrži dvostruko više arsena i četrdeset puta više fosfata i nitrata od limita prihvatljivog za ljudsko zdravlje. Mandžangu je jasno da je uzrok ove „apsolutne katastrofe“ u otpadu koji ilegalno otpušta Golden Lead, kineska fabrika za preradu ribe izgrađena na ivici rezervata. Fabrika je potom novčano kažnjena sa 25.000 dolara, što ovaj istraživač smatra „podrugljivim i šokantnim“. Golden Lead je prethodnica novih puteva svile (Belt and Road Initiative, BRI), što je kolosalni plan s ciljem, kako Peking navodi, da proširi trgovinske odnose i pruži ekonomske pogodnosti najsiromašnijim zemljama na planeti. U okviru ove šeme, kineska država je postala najveći investitor infrastrukturnih projekata u Africi, finansirajući izgradnju većine puteva, cevovoda, elektrana i lučkih objekata na kontinentu. Kina je 2017. godine otpisala 14 miliona dolara (oko 11,5 miliona evra) gambijskog duga i uložila 33 miliona dolara u razvoj lokalne poljoprivrede i ribarstva, naročito kroz kompaniju Golden Lead i dva druga pogona za preradu ribe, razmeštena duž osamdeset kilometara obale. Stanovnicima Gundžura je obećano da će im Golden Lead obezbediti posao, riblju pijacu i pet kilometara novog asfaltnog puta u centru grada.

Da bi se što brže profitiralo od eksponencijalnog rasta svetskog tržišta ribljeg brašna, za kratko vreme su izgrađene tri fabrike. Ovaj novi zlatni prah izvozi se u Sjedinjene Države, Evropu i Aziju, a služi kao proteinski dodatak u cvetajućoj industriji akvakulture. Zapadna Afrika je proizvodna regija koja je zabeležila najsnažniji rast u ovoj niši. Više od pedeset prerađivačkih pogona posluje duž obala Mauritanije, Senegala, Gambije i Gvineje Bisau. Količina ribe koja se u ovim objektima kuva i usitnjava u prah prevazilazi i najbujniju maštu: 7.500 tona godišnje u samo jednoj fabrici u Gambiji. Uglavnom su pitanju vrste rečne haringe iz roda Alosa fallax, u zemlji poznatih i popularnih kao bonga. Za ribolovce iz regiona, od kojih većina ručno baca mreže iz kanua s pogonom na male krpljene motore, ovaj razvoj akvakulture je sve preokrenuo. Na stotine brodova, legalnih i ilegalnih, uključujući rashladne tegljače i tzv. okeanske plivaričare, plovi vodama uz obalu Gambije, iscrpljuju zalihe ribe i time uništavaju lokalnu ekonomiju.

Bonga, nekada osnovna, sada nepriuštiva hrana

Na pijačnom štandu u Tandžiju, severno od Gunjdžura, u leto 2019. godine, g. Abdul Sizai izložio je četiri soma neprivlačnog izgleda. Rojevi muva zuje oko robe; vazduh je zagađen dimom iz jedne radionice za usoljavanje, a galebovi se tuku oko ostataka, spuštajući se preteće s neba poput bombi bačenih iz aviona. Pre dvadeset godina, kaže Sizai, bonga se lovila u tako velikim količinama da se na nekim pijacama delila besplatno. Danas je cena čini nepriuštivom za većinu stanovništva. Ovaj čovek dopunjava svoj oskudni prihod prodajom sitnica uveče ispred obližnjeg turističkog hotela. „Sibijan deben“, kaže on na mandinki, gambijskoj varijanti jezika mandinga, najzastupljenijoj u ovom regionu. Izraz se odnosi na senku visokih palmi i služi kao metafora kojom se opisuju posledice izvoznih ekstraktivnih industrija: dobit dotiče u ruke vrlo udaljene od izvora ili debla. Poslednjih godina cena bonge neprestano je eksponencijalno rasla. Za gambijsko stanovništvo, čija jedna polovina živi ispod međunarodne granice siromaštva, riba — tj. nekada bonga — pokriva oko polovine potreba za životinjskim proteinima.

Od novčanog kažnjavanja 2019. godine, Golden Lead se uzdržava od ispuštanja svojih toksičnih otpadnih voda u lagunu. Sada ih ispušta direktno u okean, kroz cev zakopanu ispod javne plaže. Plivači su se žalili na iritaciju, na more prekriveno penom i na hiljade mrtvih morskih životinja nasukanih na obali. Jegulje, morske zvezde, kornjače, delfini, pa čak i kitovi — zagađenje nikog nije poštedelo. Da bi prikrili smrad koji neprestano izbija iz fabrike, stanovnici pale tamjan, a turisti nose maske. Miris trule ribe upija se u odeću i ne napušta je ni nakon nekoliko pranja. Džodžo Huang, menadžerku kompanije Golden Lead, nije mnogo briga. Prema njenim rečima, fabrika se pridržava pravila, „ne ispušta hemikalije“ i donosi radost i prosperitet ljudima. U martu 2018. godine, oko 150 ribara i prodavaca, opremljenih lopatama i krampovima, okupilo se na plaži da iskopa i uništi cevovod. Dva meseca kasnije, uz odobrenje vlade, zaposleni u Golden Lead-u postavili su novi vod pored kojeg su poboli kinesku zastavu, kao da time obeležavaju osvojenu zemlju.

Mandžang je ogorčen. „To nema nikakvog smisla!“, uzvikuje, pokazujući nam svoju kuću u Gundžuru, okruženu zasadima manioke, narandže i avokada. „Kinezi izvoze naše bonge da bi njima hranili tilapije, koje potom brodovima dovoze u Gambiju, da bi nam ih, napunjene hormonima i antibioticima, prodali po visokoj ceni!“ To je još jedan apsurd, ističe on, s obzirom na to da je tilapija biljojed koji se hrani algama, te je treba „osposobiti“ da apsorbuje životinjske proteine. Na veliko nezadovoljstvo gambijskog ministra trgovine, koji ga je pozvao da prestane da šteti stranim investicijama, Mandžang je stupio u kontakt sa ekološkim aktivistima, novinarima i advokatima. Za Bambu Bandžu, visokog zvaničnika u Ministarstvu ribolova, pakleni smrad iz fabrike Golden Lead nije ništa drugo do „miris novca“.

Od 1960-ih godina, globalna potražnja za morskim plodovima se udvostručila. Naš apetit za ribom toliko je porastao da uništava morski život. Više od 80% rezervi ribe već je potrošeno i sada su preniske da bi se moglo koristiti. Srećom, industrija je pronašla valjano rešenje: akvakultura, čudesno rešenje koje zadovoljava našu proždrljivost, a štedi prirodne resurse. Najsnažniji sektor poljoprivredno-prehrambene industrije, akvakultura godišnje zarađuje 160 milijardi dolara (130 milijardi evra) i obezbeđuje oko polovine ribe koja se konzumira u svetu. Iako je, od izbijanja kovida-19, prodaja opala u restoranima i hotelima, sve veća potrošnja kod kuće delimično je nadoknadila ovaj (...)

Obim celog teksta : 3 840 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Ijan Urbina

je novinar, osnivač The Outlaw Ocean Project, platforme za istraživanje ekoloških pitanja i ljudskih prava na moru. Autor je knjige La Jungle des océans. Crimes impunis, esclavage, ultraviolence, pêche illégale, Payot, Pariz, 2019.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst