Ovo je priča o velikom nesporazumu. Komandujući brazilskih vazdušnih i kopnenih snaga i mornarice su 30. marta najavili zajedničku ostavku. Štampa likuje, smatrajući da je vojska upravo pustila niz vodu prezrenog predsednika Žaira Bolsonara. „Misija je ostvarena“, bila je naslovnica dnevnog lista Folha de São Paulo 31. marta, dok njihov glavni konkurent Estado de Sao Paulo naglašava „generalštab se opire pokušajima Žaira Bolsonara da ga uključi u autoritarnu avanturu “. Nedelju dana ranije, predsednik je svojim pristalicama saopštio: „Narod može da računa na to da će oružane snage braniti demokratiju i slobodu.“ To jest, da će braniti pravo na otpor merama koje su, usled pandemije kovida-19, usvojili neki guverneri. Ali je ovoga puta prevršena mera, uveravaju brazilski mediji, koje međunarodna štampa često citira: ostavka trija visokih oficira pokazuje da vojska više neće dopustiti izvršnoj vlasti da joj diktira ponašanje. A ekonomski dnevni list Valor zaključuje da danas ne postoji „nikakav rizik od politizacije vojnih snaga “.
Stvarnost je sasvim drugačija. „Izvesno je da je vojska aktivirala svoje kontakte u štampi kako bi nametnula ovakav diskurs, ali je on neuverljiv s obzirom na činjenice“, tvrdi Kristof Harih, istraživač sa Univerziteta Helmut Šmit u Hamburgu. Ovom komunikacionom strategijom vojska nastoji da se predstavi onako kako bi želela da izgleda: kao garant demokratije, kao jedina sposobna da zauzda ono što politička i medijska elita nazivaju „bolsonarističkim ludilom“. Specijalista za brazilsku vojsku, francuski istoričar Mod Širio se slaže: „Zaista postoje neslaganja između predsednika i vojske. S tim što su vojni oficiri već na vlasti, politizovani kao nikada pre i ne nameravaju da napuste svoje pozicije.“ „Raskid“ koji štampa najavljuje je stoga bliži običnoj prepirci. Sve to nije predsedniku Bolsonaru narušilo san: tri nedelje nakon ostavke, koja je trebalo da promeni sve, ponovo je zapretio da će angažovati „[svoju] vojsku“ protiv neposlušnih guvernera.
Uspon „klase s Haitija“
Diskurs kojim se oružane snage uzdižu do ranga šampiona demokratije poznat je refren u Brazilu. Isti taj 31. mart, godišnjica vojnog puča iz 1964. godine i uspostavljanja dvadesetogodišnje diktature, tradicionalno pruža priliku za njenu proslavu, putem saopštenja Ministarstva odbrane, koje se čita u svim kasarnama u zemlji. Ove godine je potpuno novi ministar — njegovog prethodnika je predsednik smenio dva dana ranije zbog rekonstrukcije vlade — izjavio: „Pre pedeset i sedam godina oružane snage su preuzele odgovornost za smirivanje zemlje radi garantovanja demokratskih sloboda u kojima danas uživamo.“ U to vreme pretnja je bila komunistička. Danas se vojska u ime „borbe protiv korupcije“ i protiv „raspada vrednosti“ pridružuje g. Bolsonaru, ocenjuje rezervni general Paulo Šagas, pristalica predsednika.
Iako oružane snage nisu jedine odgovorne za dolazak g. Bolsonara na vlast. one su ipak odigrale ključnu ulogu. Njihov najznačajniji (i najdelotvorniji) angažman doprineo je izbacivanju g. Luiza Inasija Lule da Silve iz predsedničke kampanje 2018. godine, kada je prema anketama bio najveći favorit. Uoči odlučujuće presude Vrhovnog suda o žalbi kojom je bivši šef države pokušao da izbegne zatvor, 4. aprila 2018. godine, tadašnji komandant vojske, general Eduardo Vilas Boas, na Tviteru je zemlji pretio vojnom intervencijom u slučaju povoljne odluke za Lulu. Sada znamo da je ovaj tvit napisan uz saglasnost celokupnog generalštaba, te tako nije odražavao mišljenje samo jednog oficira kome će g. Bolsonaro odati počast 2019. godine kao „jednom od glavnih odgovornih za [njegov] izbor “. Prema studiji o praćenju Tviter naloga generala Vilas Boasa unutar vojske, najmanje 115 aktivnih vojnika, koje dalje prati skoro 670.000 ljudi, objavilo je 3.427 tvitova s političkom sadržinom između aprila 2018. i aprila 2020. godine. Politički aktivizam u vojsci je obično zabranjen, ali ovoga puta ni Tviter ni agitovanje za g. Bolsonara u kasarnama nisu trpeli nikakve sankcije.
Kada je njihov kandidat izabran, prisustvo oficira u administraciji (…)
