Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

POVRATAK PREKO VELIKIH GRADOVA

Nova ideja levice na Balkanu

Od raspada Jugoslavije, politička debata na Balkanu svela se na sukob nacionalista i liberala. Ipak, u regionu se danas javlja antikapitalistička levica koja staje u odbranu javnog dobra i bori se protiv sve veće nejednakosti. Levo-zelena koalicija nedavno je pobedila na gradskim izborima u Zagrebu

„Ideja demokratskog socijalizma u Hrvatskoj poslednjih trideset godina bila je tabu. Mi smo uspeli da je vratimo u politički diskurs.“ Kandidatkinja Radničke fronte na predsedničkim izborima održanim 22. decembra 2019. godine Katarina Peović dobila je samo 1,12% glasova. Međutim, pet meseci kasnije, 5. jula 2020. godine, zeleno-leva koalicija sačinjena od više partija uključujući i Radničku frontu, ostvarila je iznenađujuće dobar rezultat na parlamentarnim izborima, osvojivši 7% glasova i sedam (od ukupno 151) poslaničkih mesta. U maju ove godine taj uspeh ponovljen je i na lokalnim izborima. Koalicija je osvojila najviše glasova na izborima za skupštinu grada Zagreba još u prvom krugu, a njen kandidat Tomislav Tomašević ubedljivo je potukao svog protivkandidata Miroslava Škora dve nedelje docnije, osvojivši 65% glasova u drugom krugu. Ova skupina partija i organizacija — iz koje se Radnička fronta u međuvremenu povukla — ostvarila je respektabilan rezultat i u Puli, Splitu, kao i u brojnim drugim gradovima u Hrvatskoj.

Promena je krenula iz Slovenije, gde je Združena levica uspela da uđe u parlament još 2014. godine. „Dok su rat i nacionalizam u Hrvatskoj sve razorili, Slovenija je uspela da očuva živu levičarsku tradiciju zahvaljujući časopisima poput Mladine, diskusionim prostorima i intelektualcima kao što su Slavoj Žižek i mnogi drugi“, objašnjava poslanik Luka Mesec. Ovaj mladić, koji je 2014. godine kao dvadesetsedmogodišnjak prvi put izabran na poslaničku poziciju i kog povremeno nazivaju „slovenačkim Ciprasom“ \(referišući na bivšeg grčkog premijera), bio je vođa Delavsko-punkerske univerze \(Radničko-pankerskog univerziteta), inicijative ključne za intelektualnu obnovu levice u Sloveniji. „Moju generaciju je“, nastavlja, „svetska kriza iz 2008. godine udarila svom silinom. To je značilo da više nije bilo posla za sve i da stvari neće postati bolje same od sebe. Ukratko, da se ne treba zadovoljiti time da se društvo razume, već da se ono mora menjati.“

„Građanski“ ustanak na zimu 2012. godine takođe je bio bitan za novu generaciju slovenačke levice. Tadašnji konzervativni premijer (koji se na tu funkciju vratio u martu 2020. godine) Janez Janša sprovodio je politiku oštrih mera štednje kroz smanjenje plata u javnom sektoru i rezove budžetskih izdvajanja za zdravstvo i obrazovanje. Zbog uključenosti u brojne korupcijske skandale, u februaru 2013. godine, nakon višenedeljnih demonstracija, slovenački parlament izglasao mu je nepoverenje i smenio ga s pozicije.

„Kriza iz 2008. godine promenila je pravila igre i označila početak procesa preispitivanja“, potvrđuje pisac Igor Štiks, jedan od vođa hrvatskog studentskog pokreta iz 2009. godine. „Studenti i studentkinje odbacili su liberalni model visokog obrazovanja koji je Evropska unija želela da nametne. Centralni zahtev bilo je besplatno obrazovanje — od mature do doktorata.“ Kao i u Sloveniji par godina kasnije, ovaj pokret poslužio je kao aktivistička škola za čitavu generaciju.

Dok su se bosanski plenumi završili neuspehom (čitati na našem sajtu „Une expérience de démocratie directe“), dinamika iz Hrvatske i Slovenije uspešno se prelila i u Srbiju. U septembru 2020. godine osnovana je Partija radikalne levice (PRL), kao nadgradnja na osnovi Socijaldemokratske unije (SDU), nakon procesa ozbiljnog suočavanja sa prošlošću te partije. „Ponosni smo na učešće SDU u antiratnom pokretu tokom devedesetih godina prošlog veka, kao i (...)

Obim celog teksta : 1 698 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žan-Arno Derans & Loran Žeslan

su novinari koji pišu za portal Le Courrier des Balkans.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst