Sa osvojenih 50,3% glasova na parlamentarnim izborima održanim 14. februara ove godine, kosovski levi suverenistički pokret potukao je sve svoje rivale, na prvom mestu partije bivših zapovednika gerilske Oslobodilačke vojske Kosova (UÇK). Aljbin Kurti, harizmatični vođa Vetvendosja („Samoopredeljenje“ na albanskom) postao je premijer Kosova. On se na toj funkciji već nalazio nakon pobede na izborima u oktobru 2019. godine, ali je njegova vlada srušena u martu 2020. godine — usred pandemije — nakon povlačenja Demokratske lige Kosova (LDK, desni centar), manjinskog partnera u vladi, pod pritiskom tadašnje američke administracije. Donald Tramp je želeo da izdejstvuje brzo sklapanje sporazuma između Prištine i Beograda, zasnovanog na ideji razmene teritorija. što Vetvendosje kategorički odbija. U septembru 2020. godine, bivši američki predsednik nadgledao je potpisivanje relativno nebitnog „ekonomskog sporazuma“. Iako je osećaj amerikanofilije na Kosovu naročito jak još od bombardovanja Srbije na proleće 1999. godine, kosovsko glasačko telo većinski se opredelilo za vođu koji se predstavljao kao žrtva pokušaja „državnog udara“ izvršenog uz podršku SAD…
Kurti je najavio da će njegov prioritet biti borba protiv korupcije i poboljšanje ekonomske, zdravstvene i socijalne situacije na Kosovu, a ne dijalog sa Beogradom. Međutim, kolikim manevarskim prostorom on raspolaže? Levičarske snage u ostatku Balkana delimično su nepoverljive prema Vetvendosju, pre svega zbog njegove nacionalističke pozadine. Međutim, sve one pažljivo prate razvoj događaja, iz prostog razloga što je Kurti pokazao da je radikalna promena moguća, i to čak bez podrške Zapada.
