Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sadrži više podorganizacija usmerenih ka konkretnim kategorijama stanovništva: Uniju žena, penzionera, omladine, protestantski kružok… Ove grupe imaju integrativnu ulogu unutar partije, služe kao prenosni mehanizam za nove regrute ili zaštitnici konkretnih zahteva, te doprinose zastupljenosti različitih ideoloških struja. Socijalno krilo tradicionalno je organizovano kroz Udruženje hrišćansko-demokratskih radnika (CDA). Međutim, njegov uticaj oslabio je pod pritiskom predstavnika poslovnog sveta i ekonomskog krila koje predstavlja Ekonomska unija malih i srednjih preduzeća (MIT). Neke od ovih organizacija ne podrazumevaju istovremeno članstvo u CDU-u, što je slučaj sa Omladinskom unijom, koja broji sto hiljada članova i članica.
Dve hiljade dvadeset i prve godine, CDU je zvanično priznavala devet udruženja. Lezbijska i gej unija (LSU), osnovana 1998. godine, dobiće taj status na sledećem partijskom kongresu. Konzervativne organizacije koje su nastale u poslednjih nekoliko godina, Unija vrednosti (čitati članak iznad) i Berlinski krug, pokrenut 2012. godine, ne nalaze se u statusu zvaničnih podorganizacija. Deo članstva CDU-a takođe je, početkom ove godine, osnovao Uniju za klimu koja, između ostalog, zagovara proizvodnju 100% struje iz obnovljivih izvora, bez nuklearne energije, do 2030. godine.
Glas industrije
Ime mu je „Ekonomski savet Hrišćansko-demokratske unije Nemačke“ \(„Wirtschaftsrat der CDU“), međutim on nije jedna od partijskih organizacija. Ovo udruženje osnovano 1963. godine opisuje se kao predstavnik „poslovnih interesa u politici, državnoj upravi i javnosti“: „Mi svojim članovima nudimo platformu koja im omogućava da učestvuju u razradi ekonomske i socijalne politike u duhu socijalne tržišne ekonomije Ludviga Erharda“ — slavnog ministra finansija iz pedesetih godina prošlog veka, kog desnica rado naziva ocem posleratnog „ekonomskog čuda“.
Činjenica (…)
