Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

POPLAVA BESA I GNUŠANJA

#MeToo uzdrmao arapski svet

Od Alžira, preko Egipta, do Kuvajta brojni glasovi se dižu protiv nasilja nad ženama. Internet i društvene mreže dodatno pojačavaju uticaj ovih mobilizacija, koje se zalažu za dizanje svesti o posledicama patrijarhata i oštrije zakonske mere. Režimi pokušavaju da manevrišu i spreče da ovi zahtevi dobiju politički karakter

Alžir, 3. oktobar 2020. godine. Beživotno telo mlade žene pronađeno je na napuštenoj benzinskoj stanici na istočnoj periferiji grada. Devetnaestogodišnja Šaima F. bila je silovana i izbodena nožem, a potom polivena benzinom i zapaljena. Njen napadač, koji je 2016. godine već pokušao da je siluje, priznao je zločin nakon što je uhapšen. Bes javnosti je eksplodirao. Štampa je detaljno izveštavala o detaljima zločina, a slogan „Ja sam Šaima“ postao je viralan, šireći se uz brojne pozive na smrtnu kaznu za počinioca. Iako feministkinje pokušavaju da podignu svest o sistemskom karakteru nasilja nad ženama, centralni zahtev mobilizacije je ukidanje moratorijuma na sprovođenje smrtne kazne. „Treba promeniti fokus debate“, smatra Vijam Avres, jedna od osnivačica veb-sajta Femicid u Alžiru. „Kao i svaki put kada se nešto slično dogodi, mi se trudimo da obrazujemo ljude o tome da se radi o femicidu, odnosno, da iskoristimo definiciju Organizacije Ujedinjenih nacija, ’ubistvo žene zbog toga što je žena’. Ubistvo čiji strukturni karakter neće nestati usled zakonske odmazde.“ Femicid u Alžiru navodi da su u prvih šest meseci 2021. godine ubijene dvadeset i tri žene, spram pedeset i pet tokom čitave prethodne godine.

Sredinom novembra prošle godine objavljen je video-klip od petnaest minuta na alžirskom arapskom jeziku u kom se brojne glumice obraćaju gledaocima i gledateljkama \. Ozbiljnog izraza lica, one navode primere patrijarhalnog nasilja, pretnji ili mizoginih uvreda kojima su njihove sestre, majke ili ćerke svakodnevno izložene. „Ostavi bratov bicikl i vraćaj se u kuću“, „Muškarci nemaju mana“, „Venčaćemo se, ali ti moraš da prestaneš da radiš na fakultetu“, „A večera još nije spremna?“, „Stričevi su te videli… Prerezaće ti grkljan“, „Ako ju je udario, mora da je nečim zaslužila“, kao i neizostavno „Pssst!“ upućeno ženama na ulici koje mogu doživeti uvrede ili čak to da budu praćene i uznemiravane ukoliko ignorišu nametljivca.

Pomenuti snimak proširio se preko društvenih mreža i pokrenuo brojne rasprave o femicidu i drugim društvenim tabuima, uključujući seksualno uznemiravanje na ulici i radnom mestu, opipavanje u javnom prevozu ili nasilje u porodici. Usledila je prava poplava besa i gnušanja, ali i fatalizma zbog rasprostranjenosti problema. „Feministička borba u Alžiru ima dugu istoriju“, podseća Habiba Đahnin, filmska producentkinja, spisateljica i aktivistkinja. „Međutim, skorašnje kampanje na društvenim medijima istovremeno su omogućile daleko slobodnije iskazivanje mišljenja, kao i širenje i usvajanje kolektivne svesti o činjenici da nasilje nad ženama postoji u svim sferama i da je ono uglavnom posledica patrijarhalne prirode našeg društva.“

Od 2017. godine i globalnog uticaja pokreta #MeToo („ja takođe“), koji je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama nakon što je više glumica optužilo holivudskog producenta Harvija Vajnstina za seksualno zlostavljanje. došlo je do veće slobode govora po ovom pitanju i u većini arapskih zemalja. Fejsbuk, Tviter i Instagram omogućavaju da pojedinačne optužbe ili izrazi frustracije izazovu efekat lavine. Međutim, ne sme se zanemariti lokalna dinamika. Dve hiljade dvanaeste godine, intelektualka Rula Kavas promovisala je rad četiri studentkinje koje su snimile kratak video-klip o seksualnom uznemiravanju na Jordanskom univerzitetu u Amanu, na kojem je ona predavala. Oko ovog filma, zbog kog je Rula Kavas (preminula 2017. godine) izgubila mesto dekanice, diglo se dosta prašine u veoma konzervativnom kraljevstvu Hašemita. Ipak, u trenutku u kom je opšti društveni bes proključao i prelio se u narodnu pobunu, njegov uticaj ostao je ograničen.

Rupe u zakonu

Deset godina kasnije, društvene mreže imaju daleko više korisnika, a samim time i uticaja. Krajem januara 2021. godine Asja el Faradž, kuvajtska blogerka donedavno fokusirana na modu, koja na Instagramu ima 2,6 miliona pratilaca, objavila je snimak na aplikaciji Snepčet u kom je iskazala svoj bes. „Svaki put kad izađem na ulicu neko mi dobacuje ili vidim da dobacuju nekoj drugoj ženi. […] Nije li vas sram? U našoj zemlji postoji problem uznemiravanja i meni je toga dosta.“ Druge korisnice iz Kuvajta odmah su se priključile. Na Instagram nalogu koji je otvorila lekarka Šajma Šamo pod parolom #Lan_Asket („neću ćutati“) objavljuju se ispovesti na arapskom i engleskom. „Mi moramo da dignemo glas, da se ujedinimo i da se međusobno branimo, jer je ono što se dešava nedopustivo“, napisala je Šajma Šamo. Broj svedočenja iz Kuvajta i ostatka Arabijskog poluostrva (...)

Obim celog teksta : 2 272 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Akram Belkaid

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst