Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PITANJE STARO ČETIRI VEKA

Rasa i klasa u kotlu Latinske Amerike

Sa osvajanjem nezavisnosti u 19. veku, Latinska Amerika je zvanično napustila rasnu hijerarhiju iz perioda kolonizacije: od tog doba potomci domorodaca, robova i evropskih doseljenika nije trebalo da se razlikuju u bilo čemu. Međutim, etničke podele imperijalne vladavine zamenjene su svojevrsnom „pigmentokratijom“, u kojoj boja kože postaje značajno društveno obeležje

U Latinskoj Americi, kao i na drugim mestima, kapitalizam je izgradio svoje klasne hijerarhije podupirući ih već postojećim etničkim i rasnim podelama. Tokom osvajanja u šesnaestom veku, oformile su se dve društvene kategorije: poraženi starosedeoci, s jedne strane, i španski ili portugalski osvajači, s druge. Širenje robovlasničkih odnosa donelo je i treću kategoriju, s jasnim pravnim, etničkim i društvenim statusom. Ali integritet svake od ove tri grupe nije odoleo procesu postepenog međusobnog ukrštanja u ovom regionu. Tako je u 17. veku došlo do pojave kastinskog sistema, koji je sve građane koji nisu bili stopostotni belci razvrstao u različite pravne kategorije na osnovu stepena zastupljenosti drugih rasa, odnosno zastupljenosti svake od rasnih komponenti u njihovom poreklu.

Pozivajući se na prosvetiteljstvo, pokreti za nezavisnost su zvanično raskinuli sa svim oblicima društvenih podela. Područje Latinske Amerike ipak prolazi kroz neprekidnu „pigmentokratiju“ koja svojstvima poput boje kože, tipa kose i nekih manje očiglednih telesnih odlika pripisuje funkciju bitnog obeležja u društvenom poretku.

Ovo hijerarhijsko rangiranje građana organizovano je na osnovu zastupljenosti određenih difuznih kategorija, na osnovu kontinuuma nijansi unutar kojeg belina kože ne ukazuje na „čistoću“ krvi, već je posledica određenih okolnosti. Da li ćete biti smatrani belcem/belkinjom zavisi od mesta i konteksta, pa u nekim slučajevima možete dobiti odlike „sumnjivog“ tena ukoliko ne posedujete jake garancije u vidu obrazovanja i, povrh svega, finansijskog kapitala. Između onih koji deluju kao nesumnjivi belci i onih koji to očigledno nisu, smešten je čitav niz dvosmislenih odrednica koje se ponekad mogu preklapati: Indijanci (indio), mestici (holo), braon (pardo), smeđi (moreno), tamnoputi (morocho), Kinezi (chino), mulati, cafe au lait (kafa s mlekom) itd. Logika je neumoljiva, ali fleksibilna. Nejasnoće i poroznost omogućavaju sistemu da se održi i da se prilagodi nepredviđenim okolnostima.

U anglosaksonskom svetu, gde je rasno ukrštanje manje izraženo, a prisustvo doseljenika belaca znatnije, rasne hijerarhije su jasnije organizovane: s jedne strane belci, s druge crnci. Prema pravilu o jednoj kapi krvi (one-drop rule), jedini valjani belci jesu oni sa 100% belačke krvi. Jedna kap krvi druge rase pretvara ih ipso facto u ne-belce, odnosno u crnce. Za razliku od latinoameričkog, anglosaksonski model gnuša se ukrštanja: od Sjedinjenih Američkih Država, Alabama je poslednja ukinula zakone o zabrani međurasnih brakova, a na ovu meru je pristala tek 2000. godine. U Latinskoj Americi, rasističko zakonodavstvo ovog tipa je generalno nestalo dva veka ranije. Ponekad i pre toga.

Razlika između ova dva sistema ogleda se u različitim nacionalnim narativima. U Sjedinjenim Državama tvrdi se da je nacija iznikla iz određene etničke grupe, one kojoj pripadaju Očevi osnivači, nesumnjivo belci i Anglosaksonci. Etnos ovde prethodi osnivanju nacije. Kada se osnivanje dogodi, spremno je da u svoje okrilje primi druge grupe koje se smatraju „manjinama“, u procesu koji bi na kraju mogao dovesti do višerasnog društva. Ovakav multikulturalizam nudi priču prema kojoj se manjine integrišu u svoje okruženje, ali ipak ostaju opažene kao drugačije, svaka sa svojim specifičnim bojama i običajima. Uloga utemeljivača (...)

Obim celog teksta : 1 681 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Ezekijel Adamovski

je autor dela Historia de la Argentina. Biografía de un país, desde la conquista española hasta nuestros días, Crítica, Buenos Ajres, 2020.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst