Zašto je u renesansnoj ikonografiji Tobija predstavljen kako drži arhanđela Rafaila za ruku? Ne postoji odgovor na ovo pitanje jer je ono loše postavljeno: ne drži Tobija Rafaila za ruku, već obrnuto. Sama doskočica upućuje nas na objašnjenje: Rafail se pojavljuje samo u Knjizi o Tobiji (Stari zavet) i najbolji način da ga prepoznamo jeste da ga prikažemo zajedno s Tobijom.
Ova zagonetka odaje duhovni ton Dijaloga o mišljenju, duhu, telu i svesti (Intellectual Entertainments: Eight Dialogues on Mind, Consciousness and Thought) britanskog filozofa Pitera Hakera. u kojima se neprestano izvrdava jezičkim, misaonim i filozofskim zamkama. Kao što se enigma o Tobiji lako rešava ako joj priđemo na pravi način, isto tako bi, prema Hakeru, parola filozofije mogla glasiti „misterije ne postoje“. Naočigled nerešive zagonetke u vezi sa svešću, prirodom duha i njegovog odnosa s telom mogle bi se konačno razjasniti ne kroz materijalističke neuronauke, već kroz analizu „lingvističke ikonografije“, koja stvara pogrešne predstave, te samim tim i nerešiva pitanja.
Pogrešno je misliti da je duh vezan za telo (grnčar nije vezan za svoju veštinu), da imamo telo kao vlasništvo (uostalom, nikakvo posedovanje ne proizilazi iz toga što imamo roditelje ili voz za pet minuta) ili da koristimo duh kao što koristimo noge. U osamdesetoj godini, pošto je proveo nekoliko decenija rasvetljavajući dela Ludviga Vitgenštajna, Haker nam ovde daje srž svog rada iz oblasti filozofske antropologije, zasnovane na ispitivanju svakodnevnog jezika i konceptualnoj analizi. Sam Aristotel daje metodu koju treba primeniti: treba početi od tačnih, ali konfuznih, iskaza i pronaći jasniji izraz. Drugi filozofi, poput Sokrata i Dekarta, intervenišu u razgovorima između predstavnika raznih pravaca čije su misli dostojne filozofskog svedočanstva, a opet vrcaju od energije poput tek započetih istraživanja.
Dijalozi o etičkom vegetarijanizmu (Dialogues on Ethical Vegetarianism) severnoameričkog autora Majkla (…)
