Uskoro se navršavaju dve godine od početka pandemije kovida-19 a mi se još mučimo da sagledamo zdravstveni bilans politika koje su sprovele vlasti različitih zemalja. Na društvenom planu pak njihov ishod se čini iznenađujuće jasan: zdravstveni negovatelji, personalni asistenti, prevoznici, kasirke, službenici na šalterima, čistači, itd., junaci u doba virusa, koje su vlasti hvalile i kojima se tapšalo na prozorima u proleće 2020. godine, pali su u zaborav gde ih po običaju smešta ekonomski poredak. Uprkos obećanjima o „svetu posle“ koji bi socijalne razlike podredio opštoj koristi, ni uslovi za rad ni položaj tih važnih službi nisu se poboljšali.
Nasuprot tome, kovid-19 je digitalnoj industriji popločao put u rajski vrt: „Pet vodećih tehnoloških preduzeća — Apple, Amazon, Alphabet, Microsoft i Facebook — ostvarilo je, nakon plaćanog poreza, ukupnu dobit od 75 milijardi dolara tokom drugog trimestra, odnosno skoro 90% više nego prethodne godine“, uzbuđeno piše jedan uvodnik dnevnog lista Financial Times (od 31. jula 2021. godine). Ti rezultati računovodstvenim pojmovima prikazuju veličinu prostora koji su digitalne platforme zauzele u našem svakodnevnom životu. I to s razlogom: politike borbe protiv pandemije počivaju na njima.
Od zatvaranja do rada od kuće, preko školovanja na daljinu i zdravstvene propusnice, odluke državnih vlasti se zasnivaju na dve pretpostavke o kojima se nikada nije raspravljalo. Prvo, da uobičajeni međuljudski odnosi, koje je vanredno zdravstveno stanje zabranilo, mogu da se presele na mrežu i tamo dožive procvat. Rad (barem za one koji su to mogli), studiranje, zabava, kupovina, komunikacija, susreti, obrazovanje, lečenje ali i nadzor preko ekrana — po toj pretpostavci, digitalizacija društvenih odnosa je neophodna budući da je tehnički ostvariva.
Drugo, da se privatne digitalne platforme, koje od sada organizuju jedan deo svakodnevnog života, mogu pridržavati samo zakona tržišta i uslova korišćenja koje propisuju njihove uprave. Nije im nametnuta nikakva prisila niti obaveza, nijedan od zahteva koji uobičajeno prate usluge javnog servisa. Ipak, mnogi rukovodioci u Silicijumskoj dolini smatraju da su sposobni da prodaju ono što je država prestala da nudi. Godine 2017, osnivač Facebook-a izložio je svoj veliki plan: „izgraditi dugoročnu društvenu infrastrukturu koja će ponovo okupiti čovečanstvo“ obnavljajući klikovima „dopada mi se“ poderano „tkivo društva“. „Facebook zajednica zauzima jedinstveno mesto u sprečavanju štete, pomoći u slučaju krize ili okupljanju ljudi u cilju obnove“, procenio je njegov osnivač g. Mark Zakerberg čija društvena mreža broji 2,8 milijardi aktivnih korisnika.
Stranke i sindikati privrženi društvenom napretku jedva da su se suprotstavili vladinim izborima proisteklim iz ova dva principa. Kada je predsednik Francuske lično priznao da se „cela država danas oslanja na ljude koje naša privreda tako loše priznaje i plaća“. kucnuo je čas da se poslovi neophodni za život u zajednici bez odlaganja grupišu pod okrilje velike državne službe. Prilika je propuštena. Godinu dana kasnije, razmetljivo laskanje izvršne vlasti ljudima iz zdravstva, održavanja i školstva poslužilo je samo da se učvrsti moć digitalne industrije čija je glavna delatnost (…)
