Burnout Andrije Matića
Preveo sa srpskog i predstavio Alen Kapon, Serge Safran, Pariz, 2021, 224 stranice
Jednog jutra 2014. godine, profesor književnost Branimir Rihter odlučuje da se zapali na stepeništu Narodne skupštine u Beogradu. Inspirisan primerom austrougarskog ekspresionističkog pesnika Georga Trakla, kog obožava i koji je sopstvenu depresiju pretvorio u centralni motiv svog dela pre nego što se ubio predoziranjem kokainom 1915. godine, on se nada da će na taj način izvršiti moćan i provokativan umetnički čin.
Rihterova depresija uzrokovana je životom u zemlji zagađenoj ilegalnom trgovinom svime i svačime koja još od raspada Jugoslavije prati turobnu tranziciju Srbije u kapitalističku privredu. U ovom nezdravom kontekstu, njegov profesionalni život sve više se udaljava od ideala akademske izuzetnosti koji gaji. Preseljenje privatnog filološkog fakulteta na kom predaje u prostorije bivše fabrike stočne prehrane samo je još jedan korak daljeg propadanja. Ta institucija, pompezno nazvana „Univerzitet Svetlost“, u stvarnosti je pravi hram neznanja i korupcije. Njen vlasnik je korumpirani biznismen, ni približno zainteresovan za obrazovanje studenata koliko za ulagivanje njihovim bogatim i moćnim roditeljima i skupljanje školarina.
Profesori bez skrupula „prodaju ispite studentima, pišu doktorske radove za mudonje, podržavaju izdavanje počasnih doktorata političarima, promovišu knjige gangstera i ratnih kriminalaca“. Studenti koji pišu seminarske radove, sigurni da neće snositi nikakve posledice, kopiraju tekstove sa interneta „ne menjajući ni interpunkciju“. Rihter uviđa razmere njihove apatičnosti i sopstvenog neuspeha na dan kada im u naletu „akademske poletnosti“ održi veoma inspirisano predavanje u kom meša književne pokrete, dela i pice: „Majstor i Margarita je opis dvadeset četiri časa u životu Leopolda Bluma, muslimanskog propovednika u doba krstaških ratova“, itd. Niko ne reaguje. Nakon toga, Rihterovo mentalno i emotivno propadanje se ubrzava (…)
