Nemogućnost američkih vojnika da provere obaveštajne podatke koje su dobijali od Avganistanaca navela je brojne među njima da ih koriste kao sredstvo da se reše rođaka sa kojima su se borili za nasledstvo, suseda sa kojima se spore oko zemlje ili političkih rivala. Brojni od uhapšenih i pogubljenih nisu imali nikakve veze sa ustankom — što je dovelo jačanju ličnih, porodičnih ili međuetničkih sukoba.
Tako je 2003. godine u provinciji Kunar, nakon talibanskog napada na bazu u dolini Gandžgal, do američkih vojnika stigla informacija koja ih je navela da posumnjaju u Abdula Valija, istaknutog člana klana Šinvari. Prema preporuci guvernera provincije Fajzala Akbara, koji ga je lično poznavao, on je 21. juna 2001. godine došao u američku bazu — u društvu guvernerovog sina. Uhapšen je istog trenutka, a guverneru je trebalo nekoliko dana da bi shvatio da je podlegao povredama nastalim tokom mučenja kome ga je podvrgnuo Dejvid Pasaro, osoba koja je pod ugovorom radila za Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA). Prema zvaničnom izveštaju, Vali je umro od srčanog zastoja. Njegova porodica ubrzo je otkrila osobu koja je stajala iza optužbe. Radilo se o Mahmudu Miranu, zapovedniku klana Salarzaj i Valijevom ličnom neprijatelju. Krvna osveta doprinela je zaoštravanju neprijateljstva, a istaknuti članovi klana Šinvari odlučili su da uzvrate potkazujući Salarzaje bliske talibanima američkoj vojsci, koja je krenula da ih hapsi.
Američki savezni sud osudio je Pasara 2007. godine na osam godina robije zbog mučenja. Međutim, ta presuda došla je prekasno da bi uticala na lokalnu dinamiku. Suparništvo Valija i Mirana pretvorilo se u sukob između glavešina Šinvara i Salarzaja, doprinevši sve većoj nestabilnosti u provinciji.
