Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PO PRVI PUT, PREDSEDNIK PO MERI NARODA

U Peruu se suočavaju dva sveta

Dugo se činilo da su u Peruu neuspesi desnice koristili samo desnici. Niko stoga nije očekivao da će trenutna ekonomska, politička i zdravstvena kriza rezultirati dolaskom jednog levičara na čelo države. Međutim, bez parlamentarne većine, u zemlji sa buntovnim Kongresom, novom predsedniku Pedru Kastilju ostaje malo manevarskog prostora

U severnom Peruu, grad Kahamarka ponosi se što se na njegovom tlu 1532. godine odigrao „susret dvaju svetova“: španskih konkistadora, s jedne, i Atahualpe, poslednjeg poglavara Inka, s druge strane. U to vreme, susret licem u lice nije uključivao zagrljaj. Iskoristivši bratoubilački rat koji je Atahualpa vodio protiv svog polubrata Huaskara, saborci Fransiska Pizara zarobili su ga i pogubili, i potom uspostavili svoju dominaciju nad teritorijama koje čine današnje države Peru i Ekvador. Tada je započela era uništavanja, koju nezavisnosti izdejstvovane u 19. veku nisu prekinule. Od tada Andi krvare, baš kao i ostatak Latinske Amerike. Njihovo bogatstvo otiče, a rane ostaju.

Pet vekova kasnije, na predsedničkim izborima u Peruu, region Kahamarka jedno je od poprišta novog „susreta“, za koji se mnogi nadaju da bi mogao promeniti igru. Ovde se ponovo sučeljavaju dva sveta, oličena u dva kandidata drugog kruga izbora, održanog 6. juna 2021. godine.

S jedne strane nalazi se gđa Keiko Fudžimori, naslednica autoritarnog neoliberalizma koji je, između 1990. i 2000. godine, uspostavio njen otac, diktator Alberto Fudžimori. Sistem zasnovan na korupciji i patronatu, čija je agonija prouzrokovala demokratsku krizu u zemlji dugo smatranoj „stabilnom“. Od 2016. godine, u Peruu su se smenila četiri predsednika. Trojica su zbog korupcije morala da odgovaraju na sudu; četvrti se opredelio za samoubistvo. Rival gđe Fudžimori je nepoznati učitelj poreklom iz oblasti Kahamarka, Pedro Kastiljo: siromašan čovek, naviknut da obrađuje zemlju, „Peruanac kao svaki drugi“, kako tvrdi jedan od slogana u njegovoj kampanji.

S jedne strane, glavni grad Lima (u kome je koncentrisano 30% stanovništva i 48,1% proizvodnje bogatstva \), veliki gradovi, pacifička obala, ekonomska elita koja rukovodi eksploatacijom zemlje i Pizarovi saborci. S druge, planinske oblasti, ruralna područja, južni Peru i potomci Atahualpe.

Jedino što 2021. ipak nije 1532. godina. Na kraju beskrajne izborne sage, 28. jula, Kastiljo, koji pre godinu dana sigurno nije očekivao da će preći u drugi krug, ovenčan je predsedničkom lentom, dok nosi tradicionalni šešir iz svog kraja. Dva sveta nisu nestala u međuvremenu, a zemlja ostaje podeljena kao nekad. Finalisti drugog kruga ubedili su na izlaznost samo 18,5% registrovanih glasača iz prvog kruga, što oslikava vladajuće nepoverenje u politički svet; nepoverenje dodatno pogoršano krizom kovida-19.

Sa skoro šest hiljada smrtnih slučajeva na milion stanovnika, Peru ima najveću stopu smrtnosti od kovida. U velikoj meri privatizovan, zdravstveni sistem se pokazao nesposobnim da zaustavi širenje pandemije. Pošto se povukla iz provincija, država je ostavila milione stanovnika u potpunoj socijalnoj i zdravstvenoj oskudici. Ovde nosimo dve maske, jednu preko druge, u pokušaju da izbegnemo zarazu. Od početka pandemije, nesposobnost vlasti da u urbanim centrima zbrine 75% neformalnih radnika, koji žive od danas do sutra, dovela je u siromaštvo više od tri miliona ljudi (jednu desetinu stanovništva). Pa ipak, zemlja je upravo doživela revoluciju: prvi put predsednik liči na ljude koje želi da predstavlja.

U dalekim krajevima severnog Perua, pad standarda biva sve očigledniji što se više udaljavate od Kahamarke, glavnog grada ove oblasti. Uz stazu koja vodi do Punje, zaseoka smeštenog u srcu peruanskih Kordiljera, posebno se ističu nedostaci države. Otvoreni kopovi rudnika otimaju planinske padine od malih parcela zasađenih kukuruzom i pasuljem, krompirom i jukom (maniokom). Nema asfaltnog puta, već samo krivudavih staza. Treba vam nekoliko sati hoda da biste stigli u domovinu Kastilja.

Legitimitet skovan tokom štrajka 2017. godine

Na ulazu u Punju, seljačke porodice oru zemlju plugovima koje vuku volovi. Drugi, bogatiji, koriste zastarele moto-kultivatore. Rad na njivi određuje dnevni ritam. Na kraju kamenite staze stoji kuća sa zidovima od opeke. Na glinenom podu kuhinje puše se lonci nad ognjištem. Sijalica obliva belim svetlom lice Mersedesa Kastilja. On nosi slamnati šešir tipičan za seljake u regionu, istovetan onom koji je njegov brat Pedro nosio u svim svojim javnim nastupima. „U našoj zemlji ropstvo nije nestalo. I dalje nas eksploatišu drugi Peruanci, neki od nas“, buni se don Mersedes. Šta je sa „peruanskim čudom“ koje toliko slave inostrani mediji? „Ovde mu ne vidimo boju.“ Na uzvišenjima popularnog okruga San Huan de Lurigančo, u Limi, gđa Augustina Kardenal, upravnica jedne olla comun, samoupravne narodne kuhinje, takođe iznosi gorku tvrdnju, daleko od navodnog peruanskog ekonomskog uspeha: „Ljudi su gladni, posla nema. Nemamo ni tekuću vodu, ni struju. Tamo gde ja živim, imamo samo jednu ordinaciju na trista ljudi.“

Pandemija kovida-19 podstakla je čitav niz zahteva novih političkih aktera — posebno žena — koji su se ranije držali po strani od tradicionalnih oblika i struktura političkog ili sindikalnog delovanja. Zahvaljujući svom društvenom poreklu i aktivizmu, Kastiljo im je ponudio platno na koje su se mogli projektovati, a možda i nadu da će država poneti njihove bitke.

Premda novi predsednik nije potekao iz palate, El Profe nije nepoznat u političkim krugovima. Veliki društveni pokret potresao je državu 2017. godine. Uzrok: namera vlade da smanji broj radnih mesta nastavnika u školama kako bi zapošljavala radnike na ugovor. Dovoljno da izazove bes na selu. Daleko od gradova, obično su nastavnici ti koji izražavaju društvene zahteve. Oko njih se organizuju sve vrste protesta, bilo da se tiču lošeg stanja puteva ili ograničenog pristupa javnim službama.

Nezadovoljstvo reformom koju je sprovodila neoliberalna vlada Pedra Pabla Kučinskog proširilo se zemljom i mobilisalo stotine hiljada ljudi. Jedinstveni sindikat prosvetnih radnika Perua (Sutep) preplavljen je svojom bazom, koja više ne želi da delegira svoje predstavnike u rukovodstvo optuženo za saradnju sa vlastima. U sindikalnom pokretu uzima maha dijalog gluvih. Štrajkači se sami organizuju kako bi na čelo doveli nove portparole. Kastiljo je jedan od njih.

Nakon što je pokušala da ovaj pokret poveže sa maoističkim gerilskim pokretom „Sjajni put“, koji godinama kvari imidž levice u Peruu, i da iskoristi podele unutar sindikalne strukture, vlada je bila prinuđena da popusti: povukla je reformu. Štrajk iz 2017. godine doprineo je formiranju političkog legitimiteta Kastilja. Magisterio, mreža koju su uspostavili nastavnici, nudi ovom profesoru dragocenu političku i aktivističku bazu.

Međutim, ovaj kandidat je svoju (...)

Obim celog teksta : 3 107 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Roman Migus

je novinar, osnivač latinoameričkog informativnog sajta Les 2 rives (www.les2rives.info).
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst