Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ODGOVOR NA PORODIČNE AMBICIJE I NA IZAZOVE SAVREMENOG SVETA

U školske klupe do punoletstva!

Posle nekoliko produžavanja školovanja tokom 20. veka, Francuska je 1959. konačno odlučila da ono bude obavezno do 16. godine. Otada se ovaj prag nije pomerio. Neke sindikalne i političke organizacije pozivaju da se školovanje ponovo produži. Međutim, takav projekat bi zahtevao sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema kako bi se ostvario obećani cilj osamostaljivanja učenika

Godine 1947, plan Lanževen—Valon predviđao je da škola bude obavezna do 18. godine. Od ove mere je ostalo mrtvo slovo na papiru, kao i od celog programa reforme francuskog obrazovnog sistema koju je razradila ministarska komisija s fizičarom Polom Lanževenom na čelu, a njega je posle smrti nasledio psiholog Anri Valon (obojica članovi Komunističke partije Francuske, PCF). Zar nije došlo vreme, gotovo sedamdeset godina kasnije, da se ratifikuje ovaj izveštaj o obaveznom školovanju? Delovao je ambiciozno 1947, ali danas je izgledan. Devet od deset mladih se školuje barem do punoletstva. Rastući zahtevi u pogledu naučnih i tehničkih sposobnosti predstavljaju dodatni argument za opravdanost ovakve odluke. Želja ka dugim studijama nikada nije bila tako raširena kao danas. U trenutku kada im deca kreću u peti razred, osam od deset roditelja želi da oni ostanu u školskim klupama barem do 20. godine, bez obzira na društveni sloj kom pripadaju.

Međutim, većina političkih i sindikalnih organizacija odbija ovaj produžetak. U septembru 2020. stupila je na snagu obaveza o obrazovanju mladih od 16 do 18 godina čiji cilj nije da se stane na put skraćenom obrazovanju đaka s poteškoćama u školovanju, već predlaže da se na putu do tržišta rada pruži „podrška po meri“ ovim mladićima i devojkama koji su prepušteni sami sebi posle raskida sa školskim sistemom. Jedino se levica s programom društvene transformacije (PCF, Nepokorena Francuska, Generalna konfederacija rada, Jedinstvena sindikalna federacija — partije i sindikati radikalne levice, prim. prev.) jasno zalaže za ovaj cilj, ali bez pojašnjenja kako bi ga postigla.

Ferijev zakon iz 1880. odredio je da školovanje bude obavezno do 13. godine, što je Narodni front produžio za godinu dana 1936. godine. Poštujući odluku golističkog režima da potpuno promeni pristup obrazovnoj politici, Žan Bertoan donosi ministarsku odluku 1959. kojom pomera obavezu školovanja sa 14 godina na 16. Odluka je doneta sa željom da se pospeši ekonomski razvoj kroz unapređivanje obrazovanja mladih — bila je to istorijska etapa jer je ujedinila dve vrste školovanja koje su postojale pod Trećom republikom (osnovno za niže slojeve društva i srednje za više). Sredinom sedamdesetih, većina učenika upisuje srednje škole. Produžavanje školovanja nastavlja se do danas. Da li duže školovanje podrazumeva i bolje obrazovanje? Teško je reći. Godine 1989, Kristijan Bodlo i Rože Estable uspeli su da procene da su tadašnje mlade generacije uspešnije od prethodnih. Ta su vremena prošla. Već tri decenije primećuje se stalno srozavanje znanja. Prema statistikama ministarstva, većina petaka iz 2017. ima slabije rezultate iz računanja od učenika iz 1987. Poznavanje pravopisa i gramatike francuskog jezika je u osetnom padu, što je dokaz znatnog srozavanja odnosa prema pisanom jeziku i praćeno je slabijim čitanjem i razumevanjem teksta. Iako je ovaj pad vidljiviji u nižim slojevima društva, tiče se svih učenika.

Jedan deo poslodavaca želi da doprinese boljem opismenjavanju, te učestvuje u aktivnostima Nacionalne agencije za borbu protiv nepismenosti, ali ne smatra neophodnim da se popune viši razredi obrazovnog sistema. Smatraju da „neće svi biti deo nove ekonomije. (...) Poslovi za nekvalifikovane radnike“, naglašavali su 2001. ministri obrazovanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Francuski ministri obrazovanja su se svi redom kleli u izveštaje ove organizacije i izveštaje Evropske unije prema kojima škola mora da fokusira svoj program na profesionalnu upotrebnost, da unapredi obrazovanje elita, a što se ostalih tiče, oni treba da usvoje osnovne sposobnosti koje će im omogućiti zaposlenje. U ime borbe protiv nerazumne trke za diplomama (čiji broj raste, a vrednost opada) ili zato što treba popuniti radna mesta za koja nije potrebna kvalifikacija, ovi stručnjaci (...)

Obim celog teksta : 2 056 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žan-Pjer Teraj

je sociolog, član Istraživačke grupe za demokratizaciju školstva.
PREVOD: Jelena Nikolić

Podeli ovaj tekst