Oktobar 2021

Iako postoje još od sovjetskog perioda, kada su se razmenjivale dugačke, eruditske tirade u mračnim studijima, zlatno doba ruskih tok-šou emisija, kao i njihovo magično umnožavanje, počinje 2014—2015. godine. U to doba, njihova glavna tema, nekad i jedina, bila je Ukrajina: tamošnje trzavice, njeno okretanje ka Zapadu, jezički rat koji je tamo divljao, kao i nasilni zaokret koji će sve to uskoro dobiti. Zato što su želeli da se nose s ovom traumom, politikolozi, istraživači, diplomate i ostali samoproklamovani „eksperti“ počeli su da umnožavaju svoje žestoke verbalne okršaje na malim ekranima→

Terorističke grupe poput Al Kaide i Islamske države (ID) pozdravile su akcije oružanih paravojnih formacija u Sahelu i pobedu talibana u Avganistanu. Međutim, ove konflikte je teško objasniti konceptom globalnog svetog rata, budući da se podvrgavaju sopstvenoj, teritorijalnoj logici. Stoga im prosta primena sile neće stati na kraj→

Postojale su nade da će se nakon pandemije svet promeniti nabolje u socijalnom i ekonomskom smislu. Ipak, najgori aspekt postojeće situacije, uključiv život kojim posreduje velika tehnologija, deluje kao da će nastaviti da postoji. Akcije u industrijskim granama koje su najteže pogođene, posebno avijacija, operateri hotela i kruzera, pale su na berzi Volstrit. Nasuprot tome, pojedine industrije su napredovale tokom perioda lockdown-a i produženog perioda rada od kuće→

Pitanje inkluzivnog jezika izazvalo je mobilizaciju kakva se retko javlja u demokratskim društvima. U najvećoj meri zasnovana na idejama naučne i akademske slobode, ova borba javlja se u formi unutrašnjeg epistemološkog sukoba u svetu univerziteta. Ona se vodi između zagovornika inkluzivnog jezika koji su usvojili svojevrsnu političku viziju nauke, često zasnovanu na filozofskom konstruktivizmu — viđenju da apolitična nauka ne postoji — i onih koji se pozivaju na osnivače društvenih nauka, kao i neke od savremenijih autora, pa tako, prateći tragove Pjera Burdijea, nastoje da se izbore za autonomiju nauke. Ovaj konflikt daleko je širi od svađe u vezi sa jezikom→

Ljudi već dugo žive u uverenju da je digitalna industrija čista zbog toga što je „nematerijalna“. Za razliku od industrijskih giganata koji proizvode naftu ili automobile, Silicijumska dolina mnogima deluje kao prirodni saveznik u borbi protiv globalnog zagrevanja. Ipak, ova iluzija polako počinje da se rasipa. Istraživanje sprovedeno na više kontinenata otkriva ogromnu ekološku cenu visokotehnološkog sektora→

Rođen u nemaštini, Hans Kristijan Andersen razvija strast za pozorište i književnost. Da li je bliska veza sa detinjstvom koja se vidi u njegovim bajkama ključ njihovog naknadnog uspeha?→

Pitanje inkluzivnog jezika izazvalo je mobilizaciju kakva se retko javlja u demokratskim društvima. U najvećoj meri zasnovana na idejama naučne i akademske slobode, ova borba javlja se u formi unutrašnjeg epistemološkog sukoba u svetu univerziteta. Ona se vodi između zagovornika inkluzivnog jezika koji su usvojili svojevrsnu političku viziju nauke, često zasnovanu na filozofskom konstruktivizmu — viđenju da apolitična nauka ne postoji — i onih koji se pozivaju na osnivače društvenih nauka, kao i neke od savremenijih autora, pa tako, prateći tragove Pjera Burdijea, nastoje da se izbore za autonomiju nauke. Ovaj konflikt daleko je širi od svađe u vezi sa jezikom→