Koji bi francuski zvanični izveštaj napravio zazubice nekom severnokorejskom izdavaču? Onaj o „zdravstvenim krizama i digitalnim alatkama“ koji je 3. juna 2021. podnet predsedništvu Senata odgovara tom zahtevnom očekivanju. Ushićeni „opštom digitalnom mobilizacijom“, o kojoj je u više zemalja početkom pandemije doneto rešenje, njegova tri autora, senatori desnice i centra, s uživanjem opisuju iskustva video-nadzora sa prepoznavanjem lica, praćenja osoba geolokalizacijom, obaveze da se uz sebe nosi uključen pametni telefon, itd. „Ove mere mogu izgledati veoma protivno slobodi“, priznaju, ali njihovim sprovođenjem izbegnuto je ili skraćeno opšte zatvaranje stanovništva. „Ovaj izveštaj, dakle, predlaže znatno veću upotrebu digitalnih alatki u okviru upravljanja zdravstvenim ili sličnim krizama (prirodna ili industrijska katastrofa, itd.).“
Prema scenariju parlamentaraca oficiri istočnonemačkog Štazija ličili bi na odred mladih izviđača. Sprovođenje policijskog časa, zatvaranja, zdravstvene propusnice i karantina „uključuje ukrštanje tri vrste podataka: identifikacijske i zdravstvene podatke i podatke o lokalizaciji“. Ovi podaci — uključujući i lične zdravstvene kartone — koji glase na ime, dobijeni iz javnih službi i od privatnih preduzeća (prevoznika, veb-giganata, različitih operatera) usmeravali bi se ka platformi krštenoj lepim nemuštim anglo-makronskim jezikom Crisis Data Hub. Aktiviran tokom vanrednog stanja, ovaj elektronski panoptikon, dostupan pogotovo snagama reda, imao bi preventivnu i represivnu ulogu.
Pisci izveštaja su, po pitanju obe oblasti, prepuni mašti. „Koristeći genetske podatke, bilo bi moguće odmah identifikovati osobe podložne retkom soju nekog virusa“, procenjuju. Dobijeni iz umreženih kućnih aparata „podaci iz elektrokardiograma, umreženih vaga, toplomera, termičkih kamera koje otkrivaju simptome gripa“, unapred bi olakšali medicinske intervencije.
No, vaspitni deo je kratkog daha i tri senatora iznenada (…)
