Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

AUTSORSING JAVNE SLUŽBE, MRTAV UGAO IZBORNE DEBATE

Kad država plati da nestane

Pisanje zakona, distribucija izbornog proklamovanja vere, naručivanje maski, organizovanje kampanja vakcinacije... Sve više zadataka javne službe poverava se konsultantskim kompanijama, poput američke kompanije Mekinzi (McKinsey). Međutim, previsoka cena ovog sredstva je isključena iz demokratske rasprave, baš kao i gubitak znanja javnog servisa koji iz nje proizilazi

„Dobrodošli u VFS Global, zvanični partner francuskih vlasti u Alžiru“, objavljeno je na sajtu pružaoca usluge odgovornog za sortiranje dosijea za vize za Francusku. Pariz mu već deset godina poverava obradu zahteva koje prima u pojedinim zemljama sveta, poput Alžira. Međutim, autsorsing suverenih funkcija utiče na sve aspekte javnog delovanja, do te mere da malo ko to izbegne, od kulturnog posredovanja do socijalne pomoći za decu. U ovoj situaciji došlo je do jedinstvenog preokreta u proteklih deset godina. Naime, organi javne vlasti sada objavljuju tendere poznate kao „pomoć u upravljanju radom“ kako bi odabrali pružaoce usluga koji su u stanju da im pomognu... da izaberu ili upravljaju pružaocima usluga.

Većina Francuza je otkrila da su kovertiranje i distribucija izborne propagande bili povereni privatnim pružaocima usluga za vreme regionalnih izbora u junu 2021. godine kada su mnogim biračima oduzeta dokumenta neophodna za pravilno realizovanje njihovih glasačkih prava — brošure, glasački listići, koverte za glasanje... Neki razmatraju odluku da se podugovori zamena softvera za vojne obračune Luvoa, koji je poreske obveznike koštao 283 miliona evra, koji nikada nije radio, a koji je na kraju napušten. Ponekad jednako problematični primeri ipak obiluju. Autsorsing dela vojne flote helikoptera, korišćenje privatnih radarskih automobila za nadzor parkiranja u gradu, rukovođenje zamenama nastavnika osnovnih škola, koje je povereno startap kompaniji Anđaro (Andjaro), ne zaboravljajući određene konzulate koje štite međunarodne bezbednosne kompanije, ponekad bez i najmanjeg prisustva policije.

Pribegavanje autsorsingu se često predstavlja kao način prilagođavanja javnih usluga potrebama i ograničenjima 21. veka, kako navode institucije kao što su Evropska komisija, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ili, u Francuskoj, generalni sekretarijat za modernizaciju javnog delovanja, a zatim i javne transformacije, koji mu je čak delimično posvećen. To je zapravo deo duge istorije korišćenja privatnih kompanija da bi se obezbedilo izvršenje nekih od zadataka javne vlasti. Od 17. veka, monarhija izgradnju plovnih kanala poverava privatnim investitorima, zadržavajući pritom prednost nad vlasništvom nad mrežama unutrašnje plovidbe, čime je postavila režim onoga što će postati „koncesije“ za javne usluge. Ova praksa se razvila u 19. veku, posebno na lokalnom nivou, a neki od najvećih tehničkih izuma tog veka razvili su se u Francuskoj na sledeći način: od železnice (uz sporazum velikih kompanija) do javne rasvete, preko gasa i snabdevanja vodom za piće.

Administracija sa nedovoljno zaposlenih

Delimično, velike nacionalizacije od 1930-ih do 1950-ih godina doprinose povratku na ovu praksu. Pojavljuju se nove kompanije koje zamenjuju upravljanje i komercijalizaciju elektroenergetskih, gasnih i železničkih mreža pod direktnim nadzorom države. U periodu koji se smatrao neefikasnim, čak i arhaičnim, logika autsorsinga nije imala poslednju reč. Od 1970-ih godina pa nadalje, on je ponovo postao sinonim za modernost u Sjedinjenim Američkim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu, pre nego što je osvojio Francusku na prelazu 1980-ih godina pod uticajem takozvanih teorija novog javnog upravljanja.

Od 1995. godine, autsorsing je prešao sa statusa sredstva na status političkog kompasa u projektu „državne reforme“ koji dele sve uzastopne francuske vlade. Obdaren svim vrlinama u javnom diskursu, autsorsing predstavlja mač sa dve oštrice za vlast. S jedne strane, on nudi kratkoročni odgovor na lek štednje koji nameće administracijama koje su, budući da više nisu u mogućnosti da regrutuju, prisiljene da mu (...)

Obim celog teksta : 1 768 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Arno Bontam, Prin Helfter-Noa & Arsen Rulman

članovi kolektiva „Naše javne usluge“ (Nos services publics).
PREVOD: Anja Mitić

Podeli ovaj tekst