Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

VIŠE OD HILJADU MILIJARDI DOLARA AMERIČKIH ULAGANJA U KINU

Protiv Vašingtona, Peking računa na finansije

Ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine bio je olakšan nadom Amerike da će liberalizacija privrede zemlje dovesti i do „političkog otvaranja“. Dvadeset godina kasnije, dešava se suprotno: deregulacija služi Pekingu, koji se oslanja na američke multinacionalne kompanije, da se suprotstavi protekcionističkim priželjkivanjima Bele kuće

Prošlog aprila, u uvodnom govoru Foruma u Boau, kineskom pandanu Svetskog ekonomskog foruma (Davos), kineski predsednik Si Đinping govorio je o novom međunarodnom poretku. Osvrnuvši se na Sjedinjene Države, odbacio je svaku pomisao na „hladni rat“ i „prevlast“, pre no što je izjavio: „Moramo se zalagati za liberalizaciju trgovine i ulaganja i olakšati ih, produbiti regionalnu ekonomsku integraciju i ojačati lance snabdevanja (...) s ciljem izgradnje otvorene svetske privrede. (...) U trenutku ekonomske globalizacije, otvaranje i integracija su nezadrživ istorijski pravac. Podizanje zidova ili ’razdvajanje’ u suprotnosti je sa ekonomskim zakonima i tržišnim načelima.“

Ova oda liberalnoj privredi postala je lajtmotiv zvaničnog diskursa. Suočeni sa protekcionističkim zahtevima Sjedinjenih Država za restrukturiranje multinacionalnih lanaca snabdevanja i ograničenje pristupa Narodnoj Republici Kini strateškim tehnologijama, partija-država se postavlja kao prvak slobodne trgovine i svetskih finansija. Računajući na ograničeno rodoljublje i nezajažljiv apetit multinacionalnih grupa, Kina je uklonila prepreke koje su blokirale pristup pojedinim segmentima na državnom tržištu kapitala i dala ovlašćenja velikim američkim grupama kako bi u potpunosti ili uz većinsko učešće mogle imati koristi od podružnica na specijalizovanim tržištima (upravljanje baštinom, plaćanja, izdavanje obveznica, osiguranje, ocenjivanje, itd.).

„Kina se otvara dok se Sjedinjene Države zatvaraju“, piše Global Times (14. jun 2020. godine) i podseća na ovlašćenja koja je 2019. i 2020. godine Kineska banka, između ostalih, dala preduzećima Goldman Sachs, Black-Rock, JP Morgan Chase, Citibank, Morgan Stanley, American Express, PayPal i Mastercard. Članak iz lista China Daily (18. mart 2021. godine) sa zadovoljstvom beleži da će „Volstrit biti sklon da uradi ono što najbolje ume: da traži da zaradi“. Tu procenu deli i The Economist (5. septembar 2020. godine): „Kina stvara prilike [koje strani kapital nije]očekivao, barem ne tako brzo. Mnogi posmatrači su usredsređeni na razdvajanje Sjedinjenih Država i Kine. Međutim, onima koji barataju sa hiljadama milijardi dolara koje svakodnevno protiču svetskim tržištima, glavni trend pre liči na spajanje.“ „Kad je u pitanju zarada“, piše Financial Times (4. februara 2021. godine), „temeljna istina o strateškom suparništvu između Sjedinjenih Država i Kine je da postoji mnogo više stvari koje ih privlače od onih koje ih odbijaju.“

Prema zvaničnim procenama. tokom mandata Donalda Trampa američki prilivi u Kinu su dostigli iznos od 620 milijardi dolara, čemu treba dodati na desetine inicijalnih javnih ponuda kineskih preduzeća američkim berzama. Krajem 2019. godine, američki investitori su držali najmanje 813 milijardi dolara kineskih akcija i obveznica, spram 368 milijardi 2016. godine. Veruje se da danas ta suma iznosi 1.100 milijardi. U 2020. godini, inostrana imovina u akcijama porasla je za 50% a u obveznicama za 28% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi brojevi potcenjuju priliv pošto brojna kineska preduzeća, koja izdaju akcije, imaju podružnice sa sedištem u ofšor poreskim rajevima. Prema jednoj studiji iz jula 2021. godine, na Kajmanskim Ostrvima ima sedamdeset i tri podružnice: „Više od bilo koje druge zemlje, iza Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Tajvana“ i podvlači: „U 2017. godini, ulagači iz Amerike, Britanije i evrozone držali su 830 milijardi dolara u akcijama kineskih preduzeća preko poreskih rajeva, od kojih 705 milijardi dolara samo na Kajmanskim Ostrvima.“ Jedan nedavni izveštaj zaključuje da se „uključivanje Kine na svetsko finansijsko tržište ubrzava “.

Nove koncentracije moći

Ovaj razvoj prati borbenija diplomatija, poznatija kao „diplomatija vukova-ratnika“ i beskompromisna potvrda državnih interesa (teritorijalni zahtevi u Aziji, prinudne ekonomske mere ili sankcije primenjene na zemlje i ljude koji kritikuju Narodnu Republiku Kinu u pogledu stanja ljudskih prava u Sinkjangu i Hongkongu...). Taj stav, koji povezuje globalizaciju i suverenitet, nije toliko paradoksalan kao što izgleda. Uspon Kine omogućilo je kontrolisano uključivanje na (...)

Obim celog teksta : 1 914 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Filip S. Golub

je profesor međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu u Parizu. Pisac knjige East Asia’s Reemergence, Polity Press, Kembridž, 2016.
PREVOD: Milina Janković

Podeli ovaj tekst