Atina je upravo svojim oružanim snagama podarila rani novogodišnji poklon: dvadeset i četiri borbena aviona „rafal“ i tri najnovije fregate. Čeka se još na avione F-35 i helikoptere „sikorski“, kao i na dronove, torpeda i rakete. Ne vesele se samo grčke vojskovođe — među glavnim dobavljačima našlo se i nekoliko francuskih proizvođača naoružanja, predvođenih „Dasoom“.
Pre svega šest godina, međutim, evropske vlasti i Međunarodni monetarni fond (MMF) — „trojka“ — pritisli su ovu uništenu, ugušenu zemlju, čeličnom pesnicom i srozali je na rang protektorata. U pokušaju da je prisile da vrati dug, iscedili su zadnji cent iz Grčke, do te mere da je čak i MMF priznao da je takva politika „neodrživa“. „Trojka“ se, na podsticaj Nemačke, neumoljivo obrušila na socijalna davanja. Usledio je meteorski rast poreza i zdravstvenih doprinosa, pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina (uz četrnaest uzastopnih smanjenja iznosa penzija), smanjenje naknada za nezaposlene i minimalne plate (za 32% u slučaju mlađih od 25 godina), prenatrpane bolnice lišene su resursa i lekova itd.
Vojni krediti ne podležu podjednako minucioznom finansijskom nadzoru. Tako je i njihov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) Grčke porastao sa 2,46% 2015. na 2,79% prošle godine i trenutno je najviši u Evropskoj uniji. Ako žele rat, Grci moraju da se pripreme za mir… Istinu govoreći, Grčka je svesna pretnje koju po nju predstavlja Turska, što potvrđuju sve češće provokacije u istočnom Sredozemlju i ilegalna okupacija dela Kipra koja traje već gotovo pedeset godina. Ništa od toga ne sprečava ove dve suprotstavljene države da pripadaju istom vojnom savezu. Ne sprečava ni Berlin da figurira kao jedan od glavnih dobavljača oružja Turskoj.
Dok su evropske banke 2015. godine slamale „atinsko proleće“, Le Figaro se isticao po surovosti. Prema njihovom shvatanju, Grčka je „pacijent koji bi radije napadao sopstvenog lekara“ uprkos tome što ubrzano gubi krv, pa bi trebalo da svoje poverioce u (…)
