Kada bismo tražili čime da ilustrujemo propast levičarskog Kulturkampf-a, kapitalističku normalizaciju medija i opreznu ćutnju kolumnista o temama koje ih se tiču, ništa ne bi poslužilo bolje od najave spajanja televizijskih kuća TF1 i M6 iz maja ove godine. Za one koji se sećaju strastvenih debata u mesecima nakon privatizacije prvog javnog televizijskog kanala 1986. godine, ili, deset godina kasnije, kada je Compagnie générale des eaux otkupila Canal Plus, sveopšta tišina koja prati ovogodišnju najavu govori dosta o kratkovidosti aktera javnih debata zarobljenih u mehurima svojih Tviter ili Fejsbuk naloga.
Prelazak TF1 i Canal Plus-a u ruke, redom, kompanija Buig i Vivendi, izazvao je svojevremeno pristojan broj strastvenih tribina, zabrinutih naslovnica i živih diskusija, dok ga je kulturna elita prošlog veka kritikovala kao znak okoštavanja ideja ili čak smrtnu presudu kulturološkoj izuzetnosti Francuske. Sada, ništa. Ili gotovo ništa. Konglomerat na čijem čelu se nalazi Buig proširiće svoju ponudu sadržaja „slobodnog umnog vremena“, kako je to nekad nazivao njen predsednik i generalni direktor (PDG) Patrik Le Lej, dok cela zemlja vrti palce. Čak i pre nego što je razgovarao sa uključenim akterima, Roh-Olivije Mestr, predsednik Vrhovnog audio-vizuelnog saveta (CSA), otvoreno je nagovestio kakav je budući ishod njegove istrage koja bi trebalo da krene početkom 2022. godine. Prema njegovom mišljenju „prirodno je, a u najmanju ruku razumljivo“ da određene francuske televizijske kuće „žele da se pozabave […] daljim razvojem svojih investicionih kapaciteta i očuvanjem izvesnog kulturnog suvereniteta“, izjavio je 7. septembra. „Regulatorno telo prilazi procedurama spajanja u duhu otvorenosti i razumevanja.“ Žil Pelison, PDG televizije TF1 takođe primećuje: „Osetio sam izvestan entuzijazam, to jest želju za dobročinstvom.“
Mestr nije jedini koji želi da pomogne. Osamnaestog maja ove godine, u emisiji „L’instant M“ Sonje Deviler na kanalu France Inter, zadat je ton diskusije na ovu temu. Dvojica stručnjaka koji su raspravljali o najavljenom srastanju divova iz kog će nastati monstruozno velika sila u posedstvu Buiga i pod upravljačkom palicom Nikole de Tavernoa, šefa M6, govorili su istu stvar. U pitanju su bili Havijer Kutir, bivši direktor TF1 i Canal Plus-a i Reno Revel, dopisnik Journal du dimanche-a, časopisa koji se nalazi u vlasništvu kompanije Lagarder; nju je pak nedavno u potpunosti kupio Vivendi (kompanija Bolore). Prvi se pobunio protiv „birokratskog ludila“ koje će oterati kompaniju Bertelsman, nemačkog prodavca M6, iz „Francuske koja veruje da je suverena i koja je već najurila evropske kompanije ne uviđajući da internet otvara vrata njihovim velikim američkim takmacima“. On misli na striming servise kao što su Netflix, Amazon Prime, Disney Plus ili Apple TV. „Kada se priča o ogromnom konglomeratu koji će nastati“, uverava nas, „to su budalaštine. Čak i spojeno, TF1 i M6 imaće manje prihode od reklama od Gugla. […] Ovaj novi div zapravo je patuljak!“ Umesto dokaza, Kutir je skrenuo pažnju na rekordnu vrednost akcija i broj korisnika multinacionalnih striming servisa. Za Revela, koji je besneo protiv „regulatorne ludačke košulje, […] preživljavanje TF1 i M6 zavisi od njihovog spajanja jer će oba kanala izvesno nestati ukoliko ne pronađu adekvatan ekonomski model“. Setimo se, međutim, da su TF1 i M6 tokom krizne i pandemijske 2020. godine zajedno ostvarili obrt od 3,36 milijardi evra, od čega 460 miliona u profitu. Njih takođe prati 42% od 44,3 miliona svakodnevnih gledalaca i gledateljki, kao i tri četvrtine prihoda od celokupnog televizijskog marketinga u Francuskoj.
Pretnja po francusku fikciju
„Mene to spajanje ne brine“, uveravala je ministarka kulture Rozlin Bašlo u gostovanju na France Info 30. avgusta ove godine. „Trebaju nam jake privatne televizijske kuće koje će nuditi kvalitetan i besplatan program […]. Iako je određeni nazivaju gigantom, na međunarodnom nivou to bi bila krajnje patuljasta medijska kompanija.“
„Patuljasta“? Isti argument se mogao čuti i 18. maja u emisiji „C se Soir“, na kanalu France 5, ovaj put u izvedbi dueta Kutir — Sonja Deviler. Tom prilikom, jedino se Julija Kaže, profesorka ekonomije na Univerzitetu Sions Po, usudila da pomene pretnju po pluralizam mišljenja i zaposlene u redakcijama, koje ovo spajanje tvrdi da štiti. Iako M6 zapošljava jedva nešto preko osamdeset novinara, spram njih četiri stotine koji rade za TF1 i njegov informacioni kanal LCI, uprava će se sigurno naći u iskušenju da deo projektovanih troškova — procenjenih na između 250 i 350 miliona evra u roku od (…)
