Od pirinčanih polja Kerale do polusušnih ravnica Radžastana, zmije naseljavaju zemlju i maštu indijskih seljaka. Hinduistički i budistički kultovi puni su naga, mitskih bića, poluljudi i poluzmija, čuvara zemlje. „Oni su izvor opasnosti, ali i plodnosti“, opisuje Mišel Ango, specijalista za indijsku kulturu. „U Pančatantri, zbirci basni [koja datira iz 300. godine p.n.e.], čovek vidi kobru na dnu bunara i uplaši se“, pripoveda ovaj istraživač. „Ali mu zmija reče: dobro znaš da mi ujedamo samo po naređenju.“ Životinja se pojavljuje kao izvršna ruka sudbine.
Prijanka Kadam dovodi u pitanje ove još uvek žive mitove. „Mnogi Indijci pripisuju ujede zmija prokletstvu“, kaže osnivačica Društva za lečenje i obrazovanje o zmijskim ujedima, udruženja sa sedištem u Bombaju, na jugozapadu Indije. „Kada dožive ugriz, ljudi se refleksno obraćaju narodnim isceliteljima.“ Ova socijalna radnica putuje potkontinentom kako bi informisala stanovništvo: „Baš kao i srčani udari, ugrizi se moraju lečiti u bolnici“, insistira ona.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svake godine širom sveta ujed doživi oko 5,4 miliona ljudi, a između 81.000 i 138.000 njih podlegne otrovu. Tri puta je veći broj žrtava koje su preživele sa ozbiljnim posledicama, poput amputacija ili trajnih invaliditeta. U Indiji su ovi ugrizi uzrokovali prosečno 58.000 smrtnih slučajeva godišnje između 2000. i 2019. godine.
U selima, zmije prilaze domaćinstvima zbog prisustva glodara. U Indiji živi pedesetak vrsta gmizavaca čiji ujed može biti smrtonosan ako se osete ugroženima. Prijanka Kadam prikuplja priče o strašnim dramama, koje usput govore i o krajnjem siromaštvu. Poput priče o jednom tridesetogodišnjaku i njegovoj šestogodišnjoj ćerki, koje je napao krajt jedne monsunske večeri 2018. godine. Sedam članova porodice spavalo je na podu, bez mreže protiv komaraca, u slamnatoj kolibi, bez struje. Otac i dete su umrli u bolnici samo dva sata kasnije.
Otrov krajta i kobre parališe respiratorni sistem. Ljutica izaziva ugruške, edeme i nekrozu. Ako se ne ubrizga serum, ugrizi mogu biti fatalni. „Prvi sati su odlučujući, ali mnogi seljani čekaju da žrtve dođu u kritično stanje da bi nešto preduzeli. Više od polovine umire na putu do bolnice ili po dolasku u nju“, insistira Prijanka Kadam. To je stoga što često morate doći do okružnog centra u kome se nalazi zdravstvena ustanova, a koji je udaljen „između pet i četrdeset kilometara“. Veliki izazov za siromašno stanovništvo.
Petsto evra po gramu
Na lošem glasu zbog svojih oskudnih sredstava, vladine bolnice besplatno isporučuju protivotrove kada ih imaju. „Države im distribuiraju lekove ne uzimajući uvek u obzir njihove potrebe i nivo zaliha“, žali se Prijanka Kadam. „Ne postoji informacioni sistem koji identifikuje i dopunjava zalihe postojećih ustanova.“ Štaviše, jedna injekcija nije uvek dovoljna. „Nakon sat vremena, ako nema znakova da je otrov eliminisan, lekar mora primeniti novu dozu“, objašnjava Žan-Filip Čipo, direktor Istraživačkog instituta za razvoj (IRD). „Reakcije tela se tada moraju zbrinuti tretmanom simptoma.“ Usled nedostatka obučenog osoblja i odgovarajuće opreme, ovakav nadzor često izostaje.
Ugrizi zmija dugo su ostali slepa mrlja politike javnog zdravlja. Trovanje otrovom (envenomacija) „javlja se u siromašnim zemljama, i to u više od 95% slučajeva među ruralnim stanovništvom. A to nisu mesta gde se donose glavne farmaceutske i terapijske odluke“, napominje istraživač. Tek 2017. godine, pod pritiskom nevladinih organizacija poput Lekara bez granica i Health Action International, SZO je ujede zmija uvrstila na svoju listu „zanemarenih tropskih bolesti“. U 2019. godini, SZO je postavila cilj da broj žrtava prepolovi do 2030. godine. Ona poziva na povećanje proizvodnje seruma za 25%, dok se ova, naprotiv, rapidno smanjuje.
Multinacionalne farmaceutske kompanije, tzv. „Big Pharma“, zanemaruju slabo isplative lekove — odnosno najstarije lekove, koji više ne nude mogućnost monopola, ili lekove čija je proizvodnja preskupa za tržište koje u osnovi čine siromašne zemlje. Protivotrovi spadaju u obe kategorije. Francuska kompanija Sanofi je 2010. godine obustavila proizvodnju FAV-Afrika, glavnog seruma za (…)
